Генерална конференција Унеска на заседању у октобру одлучиће између девет кандидата ко ће бити нови генерални секретар те организације за образовање, науку и културу Уједињених нација.
Бираће се између представника Азербејџана, Вијетнама, Египта, Катара, Кине, Гватемале, Ирака, Либана и Француске. Рок за подношење кандидатуре истекао је пре неколико дана, а разговор са кандидатима биће уприличен током априла, каже за Спутњик амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић.
Сигурно је да ће избор новог генералног директора Унеска бити процес који ће заокупљати много времена и трошити доста енергије Извршног савета и целе организације током ове године, оценио је Танасковић. Број кандидатура на то још више упућује.
Пленарна седница Извршног савета Унеска од 19. априла до 3. маја, према Танасковићевим речима, има веома обиман дневни ред и обухвата укупну делатност Унеска у свим областима. Извесно је, међутим, да ће избор новог шефа те организације бити у центру пажње.
Нови генерални директор смениће Бугарку Ирину Бокову, која је на челној позицији од 2009. године. Управо чињеница да је 2017. изборна година била је један од битних разлога да из међународне заједнице самопроглашеној држави Косово буде упућена сугестија да ове године не аплицира поново за чланство у Унеску.
„Компликација“ око избора новог шефа сасвим је довољна и без случаја Косово, који сам по себи представља главобољу с обзиром на све околности, поготово због тога што се кандидатура Приштине новембра 2015. године завршила неуспехом, мимо очекивања већег дела међународне заједнице.
Упркос томе што је имала снажну подршку неких од најзначајнијих држава, на челу са САД, на заседању Генералне конференције тада није било неопходне двотрећинске већине за пријем Косова у Унеско. Због те велике победе српске дипломатије, чија офанзива, према речима њеног шефа Ивице Дачића, од тада није престала и због чињенице да су међународне околности битно другачије и компликованије него пре две године, јасно је зашто такозвана међународна заједница саветује Косово да прескочи кандидатуру ове године.
За Србију свакако да није небитно ко ће бити на челу Унеска, који ће одлучивати о чланству Косова, као што је био битан и сваки детаљ приликом претходног подношења кандидатуре. Тада се, на пример, такозвани амбасадор Косова у Француској повремено појављивао у Унеску и лобирајући посећивао делегације које су желе да га приме. Актуелна шефица Унеска, међутим, није га примала.
Тада ни Унмик, који се држао свога мандата, није прихватио да буде „поштоноша“ писма Хашима Тачија са захтевом за пријем у Унеско, упућеног директорки Боковој. Зато је подношење захтева на себе преузела Албанија, уз подршку извесног броја држава-чланица.
Није небитно ни то што Албанији у овој години истиче чланство у Извршном савету Унеска, а Србија је од прошле до 2019. године члан тог тела, које даје препоруку Генералној скупштини за чланство у Унеску. Како напомиње Танасковић, чланство у Извршном савету доприноси бољој обавештености о кретањима у организацији, омогућава учествовање у припреми материјала и у расправама на седницама, као и учешће у одлучивању, што је, укупно узевши, повољнија позиција од нечланства.
Србија ће, нема сумње, због свега што може да буде од значаја за одбрану њеног територијалног интегритета у међународним организацијама, а спречавање пријема Косова у кључне организације попут Унеска то сигурно јесте, са пажњом пратити избор челника те организације УН-а. Сигурно да није свеједно хоће ли, на пример, на његовом челу бити представник Кине, која поштује суверенитет и интегритет Србије, или неке државе која је признала самопроглашену независност Косова.
