ЦЕАС у саопштењу тврди да се у јавности барата нетачним подацима, да процене које износе српски и руски званичници о броју жртава који се креће између 1.200 и 3.000 особа нису меродавни, и сматра да је податак Фонда за хуманитарно право о 758 страдалих у периоду од 24. марта до 12. јуна 1999. једини који је утврђен демографски верификованом методом и провером више извора.
ЦЕАС тражи од представника институција Србија да отворе јавну дебату о узроцима, поводу, контексту и последицама НАТО бомбардовања, као и о оружаном сукобу на Косову током 1998. и 1999. године.
Та невладина организација такође тражи да председнички кандидати дају свој допринос јавној расправи о тим темама, сматрајући да „само јавна дебата, утемељена на чињеницама, а не на манипулисању бројем погинулих и убијених, узрокованог погрешним схватањем патриотизма, може да допринесе да српско друштво почне изградњу одговорног односа према злочинима почињеним на Косову и свим последицама које су из тога произашле“.
ЦЕАС је поново затражио и отварање питања кривичне одговорности високо позиционираних припадника војске и полиције Србије због злочина почињених на Косову, апострофирајући садашњег начелника генералштаба Љубишу Диковића.
У саопштењу ЦЕАС се позива на наводе епидемиолога Зорана Радовановића у студији „Осиромашени уранијум и обогаћена машта“, у којој он наводи да је радиоактивност уранијума минимална.
