Резултати истраживања показују да је против чланства у НАТО 84 одсто испитаника и да је међу њима највише мушкараца и грађана млађих од 60 година. Чланство подржава 11 одсто, док је пет одсто неодлучних.
Извињење НАТО-а због бомбардовања прихватило би нешто мање од трећине грађана, четири одсто је неодлучно, док 64 одсто не прихвата извињење и број ових испитаника опада са порастом година старости.
Када је у питању политичар који највише подржава блиске односе са НАТО-ом, 23 одсто грађана наводи Чедомира Јовановића, петина Александра Вучића, 16,6 одсто Вука Јеремића, нешто мање од 30 одсто не зна одговор на ово питање, док су остали политичари поменути у мање од два одсто случајева.
Када су у питању разлози бомбардовања Србије, према нешто мање од 40 одсто грађана главни разлог је политика Слободана Милошевића, 17,6 тврди да је разлог етничко чишћење Срба на Косову, 11,3 наводи политичке интересе, док око седам одсто не зна да наведе који би то био разлог.
Остали одговори помињу се са фреквенцијом мањом од пет одсто и тичу се стратешког положаја Косова, негативног става према Србији и њеном развоју, као и војних и економских интереса САД-а, демонстрације моћи и етничког чишћења Албанаца на Косову.
Према мишљењу 40 одсто грађана улазак Србије у НАТО представља услов за прикључење ЕУ и овај став заступљенији је код мушкараца, грађана млађих од 45 година, са завршеном средњом школом као и становника Источне и Јужне Србије.
Како се наводи, 17 одсто не зна одговор на ово питање, док 43 одсто мисли да Србија не мора да постане чланица НАТО-а уколико жели у ЕУ.
Петина грађана види корист од чланства у НАТО-у, сваки десети грађанин не зна да одговори на ово питање, док 70 одсто не види корист од чланства у НАТО-у, пре свега мушкарци, грађани старости од 45 до 59 година, као и испитаници са највише завршеном средњом школом.
Истраживање јавног мњења је за потребе Института спровела „Нинамедија“ на репрезентативном узорку од 1.204 испитаника у периоду од 10. до 17. марта.
Извор: Танјуг
