У Собрању Македоније су, три и по месеца по одржавању ванредних парламентарних избора, ушли посланици, али ако се по јутру познаје дан, тешко да ће то решити дубоку кризу државе и друштва. Председник Собрања данас није изабран и расправа ће бити настављена сутра. С обзиром на то како је данас текла, по систему тук на лук између посланика ВМРО–ДПМНЕ Николе Груевског и посланика СДСМ-а Зорана Заева, прогнозе о томе колико ће трајати су незахвалне.
Пошто до сада владајућа ВМРО–ДПМНЕ, која је и овога пута освојила највише гласова али није успела да формира владу, у Тирани је за потребе деловања албанских партија направљена платформа. Њено прихватање било је услов Албанаца за прављење владајуће коалиције у Македонији, на шта је пристао СДСМ Зорана Заева.
Под притиском јавности, СДСМ је недавно признао да су прихватили такозвану „тиранску платформу“, коју су и данас, упркос прозивкама посланика ВМРО, у расправи углавном избегавали да помену, каже научни сарадник Института за европске студије Миша Ђурковић.
„Оно што могу да резимирам је да смо на неки начин бар за сада добили проширење кризе која је са улице ушла и у парламент, а све време и даље се одржавају протести грађана по Македонији“, каже за Спутњик Ђурковић, који с посебним занимањем прати збивања у Македонији. Он је указао да су у данашњој парламентарној расправи посланици ВМРО инсистирали на томе да би председник скупштине морао да буде из македонске већине и да би јавно морао да се одрекне „тиранске платформе“, која подрива државу.
Посланичка група СДСМ-а Заева, међутим, како се и најављивало, за председника Собрања предложила је Таљата Џаферија из албанске партије ДУИ.
Са посланицима те странке, као и албанског покрета Беса, прихватањем „тиранске платформе“ Заев је скупио 67 гласова довољних за парламентарну већину, на основу чега је од председника државе Ђорђа Иванова тражио мандат за састав владе. Није га добио јер, по оцени Иванова, „тиранска платформа“ представља кршење уставног уређења Македоније, корак је ка њеној федерализацији.
На основу онога што је данас чуо у парламенту, Ђурковић каже да у овом тренутку не види како би криза могла да се реши на институционалан начин.
„Све је врло заоштрено, подигнута је температура, не би ме изненадило да дође и до физичког сукоба. Све заједно је једна врло озбиљна криза, где ја не видим да ће успети у догледно време да се договоре о избору председника скупштине“, каже он.
На питање да ли би избор председника Собрања значио и наговештај да би председник Македоније ипак дао мандат за састав владе Зајеву, Ђурковић сумња у такав исход.
„По свему што смо до сада видели и чули, председник Иванов је чврст у ставу да нема намеру да Заеву даје мандат за формирање владе док год се придржава ’тиранске платформе‘ или док год се не одрекне њених принципа“, каже Ђурковић. Па макар, како додаје, и по цену стављања на црну листу и увођења санкција од стране ЕУ.
А до сада су поред ЕУ притискали и други са Запада. И то нимало у рукавицама. Чак је и први човек НАТО-а тражио да Иванов мандат за формирање владе повери оном ко је обезбедио већину од најмање 61 гласа.
С друге стране, у захтевима да тиранска платформа не може да прође ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског већ данима има подршку грађана који протестују широм Македоније.
ВМРО је остао при ставу да ће подржати чак и мањинску владу Заева само ако се одрекне „тиранске платформе“. Друго решење, по њима, јесу што скорији нови избори, заједно са локалним који ионако треба ускоро да уследе.
Свим градоначелницима и председницима општина мандат је, наиме, истекао, јер нове локалне изборе није имао ко да распише.
Заев пак сматра да је данас „дан Д“ за деблокаду демократских процеса и „једини начин да се земља врати на пут евроинтеграција“. То што Заев покушава да направи, по мишљењу Ђурковића, заиста није деловање у уставним оквирима.
„’Тиранска платформа‘ заиста значи уставно-правно редефинисање Македоније као двонационалне државе у којој би Албанци постали конститутивни народ, где би и језик и симболи и све оно што је албанско било проширено на целу територију Македоније“, наглашава аналитичар Института за европске студије.
Ђурковић сматра да ВМРО–ДПМНЕ све време са озбиљним моралним и уставно-правним захтевима говори о потреби нових избора.
Заев није ишао на изборе са „тиранском платформом“ и зато је, како објашњава, захтев ВМРО оправдан.
„Фактички ВМРО тражи да се пред грађане Македоније на новим изборима изађе референдумски, да људи реше да ли прихватају такво уставно-правно редефинисање Македоније или остају при садашњем систему, а то је унитарна држава у којој је једна нација македонска и остало националне мањине са мањинским правима, укључујући и Албанце којих има 25 посто“, објашњава Ђурковић.
А да избор председника Собрања није тек формалност подсетили су поједини македонски медији, истичући да је то друга личност у држави која ће у одсуству председника државе водити земљу и бити врховни командант оружаних снага.
Такође подсећају и да је кандидат за председника Собрања Таљат Џафери био командант Ослободилачке националне армије (ОНА) која је 2001. изазвала оружани сукоб у Македонији када је убила осам војника.
