Још увек актуелни председник Србије Томислав Николић окончаће мандат као почасни грађанин једног највећих градова на свету — Пекинга. На уставни задатак представљања земље у иностранству Николић ће ставити тачку у најмногољуднијој земљи на свету и том приликом примиће кључеве главног града Кине.
Николићу, који се за свог петогодишњег мандата истакао и дељењем ордења и медаља, Пекинг неће бити први страни град у коме је постао почасни грађанин.
Од Кнића преко Берана до Лисабона…
Још актуелни председник Србије постао је почасни грађанин и два грчка града — Крфа и Сера.
Крајем јуна 2015. Николић је проглашен и за почасног грађанина Берана зато што „даје огроман допринос смиривању тензија на Балкану и повезивању народа на простору бивше Југославије“ и што је „показао пријатељски однос према Црној Гори који никад није био патерналистички“.
Кад је реч о регионалној сарадњи, актуелни председник Србије је проглашен и за почасног грађанина Требиња.
Крајем јануара ове године градоначелник португалске престонице Лисабона Фернандо Медина уручио је Николићу кључеве града.
Николић је почасни грађанин и два града у Србији — Чачка и Кнића. Интересантно је да је против избора Николића за почасног грађанина Кнића гласао конструктивно „опозициони“ ЛДП, који је инсистирао да се та част укаже премијеру Вучићу.
Коштуница и Тадић без кључева
Кад смо већ код Вучића, актуелном премијеру и најозбиљнијем кандидату за Николићевог наследника, у иностранству још увек није указана част почасног грађанина, али је зато добио кључеве Раче, Лесковца, Лепосавића, Крупња, Новог Пазара…
Вучића су грађани Бијелог Поља предложили за почасног грађанина, али та иницијатива није прошла у локалном парламенту овог црногорског градића.
Још двоје министара из Вучићевог кабинета имали су ту част да за мандата постану почасни грађани у Србији. Александар Вулин почасни је грађанин Витине и Косовске Митровице (северног дела), а Зорана Михајловић Зајечара.
Вучићеви и Николићеви претходници, Војислав Коштуница и Борис Тадић, нису се прославили у дисциплини скупљања кључева града, ни у земљи, ни у иностранству.
Зато су се за време владавине Слободана Милошевић градови у Србији, али у и Црној Гори, просто утркивали ко ће му што пре и што свечаније уручити кључеве. По одласку са власти, грађани Ваљева и Врњачке Бање укинули су то признање Слободану Милошевићу, док је у Лесковцу, крајем прошле године, покренута иницијатива да му се то (одузето) признање врати.
Од Тита до Динкића и Павковића
Кад смо већ код Милошевића, и његова супруга Мирјана Марковић после петооктобарских промена изгубила је звање почасне грађанке Бујановца.
Ако одемо мало даље у прошлост, апсолутни шампион по броју титула почасног грађанина и то на потезу од Вардара па до Триглава био је доживотни председник, маршал и троструки народни херој Јосип Броз Тито.
Готово да није било града у СФРЈ у ком Маршал није био почасни грађанин, а по један град у свакој републици и покрајини носио придев „Титово“ — од Велења, преко Коренице, Дрвара, Врбаса, Митровице (данас Косовске) до Велеса. Црногорцима је мало било и придев „Титов“, па су Подгорицу прекрстили у — Титоград.
Упркос томе што је био оснивач Покрета несврстаних и радо виђен гост и у Америци и у Совјетском Савезу, Јосип Броз Тито није добијао кључеве градова по иностранству.
Но, вратимо се на домаћи терен. У данашњој Србији, апсолутни шампион по броју почасних грађана је Свилајнац, а кључевима овог градића окитили су се, између осталих, и Слободан Милошевић, Небојша Павковић, Зоран Лилић и Млађан Динкић.
Београд је свет
Да је Београд космополитски град, показује и листа личности који су добили титулу/признање почасног грађанина. Од 30 добитника, само су тројица домаћи, и то генерал Пеко Дапчевић, Тито и Едврад Кардељ.
Интересантно је да је Дапчевић први добитник овог ласкавог признања, а да су га пре Броза добили и команданти Црвене Армије маршал Толбухин и генерал Жданов.
Међу добитницима кључева српске престонице нашли су се и лидери несврстаних Нехру, Насер, Хабиб Бургиба, Хајле Селасије, али и Чаушеску, Ким Ил Сунг, Франсоа Митеран, Нелсон Мандела, затим актуелни кинески премијер Ли Кећенг и уметници Никита Михалков и Петер Хандке.
Београдска општина Земун током мандата Српске радикалне странке готово да је стигла град Београд по давању кључева, кад су почасни грађани постали Жан Мари ле Пен, Владимир Жириновски и бивши амбасадор Русије у Србији Александар Конузин.
Почасни (радикалски) грађани Земуна су и Сашо Каимовски-Панки, певач кумановског бенда „Куку-леле“ и сувласник ресторана у коме су пребијена петорица америчких војника, али и Франц Шенхубер, који је за време Другог светског рата био нацистички официр на Корзици где је зарадио „Гвоздени крст“.
Путин — шампион
Од актуелних светских политичара, шампион у Србији у дисциплини добијања кључева града је Владимир Путин, кога је некадашња Заједница српских општина прогласила почасним грађанином јужне српске покрајине, а то признање је стекао и у Сомбору, Апатину, Врњачкој Бањи, Рашкој, Врбасу, Пожаревцу, Новом Саду, Љубовији, Оџацима, Лозници и Свилајнцу.
Од актуелних политичара титулу почасног грађанина ужива и потпредседник словачке владајуће странке „Смер — социјалдемократија“ Душан Чаплович, који је почасни грађанин Ковачице, јужнобанатске варошице претежно настањене Словацима.
На Косову нису толико издашни у дељењу кључева градова, тако да су власти у Приштини титулу почасног грађанина доделили Вилијему Вокеру, „креатору Рачка“ и НАТО агресије на Србију и бившем хрватском председнику Стјепану Месићу. Бил Клинтон се још није „огребао“ за кључеве града иако је за живота добио и споменик и булевар у Приштини.
Иначе, звање „почасни грађанин“ додељује се за истакнуто и трајно животно дело у области науке, привреде, уметности, образовања и васпитања, као и за резултате постигнуте у јавном животу и развоју културног стваралаштва и то физичким лицима која су својим делима и чињењима допринела подизању угледа града у земљи и иностранству.
Додељују га чланови Скупштине општине/града, који на седници такође имају право и да одузму ово звање.
