Током кампање Трамп је оштро критиковао Кину, па ће се сусрет одвијати у прилично затегнутим односима двеју земаља, између којих је и иначе много несугласица, пре свега у спору око острва у Јужном кинеском мору, а не треба заборавити да се Трамп обавезао да ће смањити велики спољнотрговински дефицит који САД имају у размени с Кином, те да ће вратити производне капацитете који су извезени у ту земљу у протекле две деценије.
Гости емисије „Свет са Спутњиком“ сматрају да америчка администрација Кини очигледно даје велику геополитичку тежину, чему у прилог иде чињеница да је до овог сусрета дошло пре него до разговора Доналда Трампа и Владимира Путина.
Они не верују да ће Кинези на Флориди наступити са предлозима, већ да ће сачекати да чују шта домаћин, САД, има да саопшти. Не треба заборавити да је Кина најзначајнији трговински партнер САД, највећи власник америчких хартија од вредности, а грађани са забринутошћу прате растући дефицит, па ће превладавати питања економске сарадње. Ипак, не треба заборавити веома заинтересоване финансијске и пословне кругове који желе статус кво, каже др Срђа Трифковић.
„Њих апсолутно не интересује то што су градови на Средњем Западу, у Охају или Мичигену опустели зато што су фабрике извезене у Кину, њих је баш брига што високо квалификовани амерички радник, који је зарађивао 25 долара на сат, сада окреће хамбургере за 9 долара. Они не воле Трампову иницијативу зато што немају никакав осећај лојалности и блискости са оним што зову ’земља прелета‘, јер по њима сав пристојан свет живи у Калифорнији и Њујорку, а између је виртуелна земља морона који пију пиво и гласају за Трампа. Трамп с друге стране верује у конкретну, опипљиву економију“, каже Трифковић.
И др Јован Чавошки са Института за новију историју Србије верује да ће на столу бити пре свега економска питања, али да ће се и на пољу отворених питања у спору око Јужног кинеског мора тражити решење.
„Пошто ово, ипак, није самит на коме треба очекивати неке велике продоре, мислим да је оно што је најважније да се заиста успостави један модалитет конструктивног дијалога да обе стране јасно изнесу своје примедбе на сто и да се на неки начин успостави један механизам да се постепено, уз узајамне уступке и компромис, заједнички пронађе одрживо решење за стабилне кинеско-америчке односе. Све друго може бити погубно и за једну и за другу страну“, каже Чавошки.
Америчко-кинески конфликт не би био катастрофа само за ове две земље, већ за цео свет, оцењују гости емисије „Свет са Спутњиком“. Они, међутим, сматрају да овакав сценарио није могућ. Ако би и дошло до сукоба, у њега не би био увучен цео свет, каже др Срђа Трифковић.
„Све остале силе или групације гледале би да остану ван тога, укључујући Европску унију, Индију и Русију, без обзира на њене тесне везе и партнерство са Кинезима. Две стране имају радикално различите перцепције сопствене улоге у свету и регији. САД и даље на бази своје идеологије изузетности виде читав свет као легитимну сферу, не само интереса већ и интервенције, укључујући зону Јужног кинеског мора. Кина тежи да се афирмише као регионална сила првог реда, што би изискивало и проширење за пројектовање њене поморске моћи ван такозваног првог острвског ланца. То би значило прилагођавање одређених геостратешких параметара њеној објективно растућој економској, политичкој и војној моћи“, каже Трифковић.
Он, међутим, додаје да Кинези немају концепт глобалне хегемоније уграђен у њихов генетско-политички и идејни код. Он подсећа да конфучијанска традиција, која је стара преко два миленијума, тежи небеском мандату, хармоничном друштву које се простире „по свом губеру“, за разлику од европских колонијалних сила и њихових потомака на северу САД.
„Кинези заправо заговарају стварање инклузивног, а не ексклузивног светског поретка, покушавају да изграде праведнији међународни поредак кроз сарадњу и узајамну подршку. Обе стране су прилично свесне да морају да очувају један фундамент. Трамп може да врши притисак на Кину, али ни по коју цену не сме да дира фундамент америчко-кинеских односа, јер то може бити катастрофално по САД“, закључује др Јованом Чавошки.
Саговорници емисије „Свет са Спутњиком“ претпостављају да ће састанак Доналда Трампа и Си Ђинпинга у одмаралишту Мар-а-Лаго, где је амерички председник у фебруару играо голф с јапанским премијером Шинзом Абеом, пре имати позитиван него лош исход.
