Ове године, Србија ће се први пут активно укључити у војне вежбе које организује Организација Уговора о колективној безбедности (ОДКБ). Прошле године, Србија је, али у својству посматрача, учествовала на две војне вежбе које је организовао овај војни савез који окупља земље постсовјетског простора, а ове године у септембру на вежби „Нераскидиво братство 2017“ у Казахстану, учествоваће снаге српске војске и полиције.
Засад се очекују појединости вежбе и наставак усаглашавања учешћа српских снага — сценарио, структура и састав учесника и други детаљи који су неопходни за планирање учешћа на националном нивоу, сазнаје Спутњик из српског Министарства одбране.
ОДКБ је војни савез настао 1992, од земаља постсовјетског простора. Чланице су Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан и Киргизија. Земље потенцијални кандидати са којима се воде преговори су Египат, Индија и Иран. Србија и Авганистан имају статус посматрача од 2013.
С обзиром на то да је Србија већ учествовала на војним вежбама са Русијом и Белорусијом, активно узимање учешћа српских оружаних снага на војним вежбама ОДКБ је, према речима геополитичког аналитичара Душана Пророковића, само логичан наставак постојеће сарадње са чланицама тог војног савеза.
У текућим геополитичким околностима, каже Пророковић, учешће Србије на вежби „Нераскидиво братство 2017“ неће се променити ништа.
„Ми смо ту димензију сарадње са Минском и Москвом имали; у овом контексту она се наставља. Такође, Србија је кроз аранжман у Парламентарној скупштини овог савеза направила одређени корак ка легитимизацији свог статуса. Ми, дакле, настављамо током који је постојао“.
Да ли то значи обезбеђивање војне неутралности, пита се Пророковић и одговара да би српске власти волеле да то буде тако.
„Вероватно је да на овакав начин и шаљу један такав сигнал, али, посматрајући правно-формални амбијент, споразуме које је наша држава потписала, рекао бих да ми више нагињемо ка НАТО-у него ка ОДКБ. Србија је за протекле четири године потписала три споразума са НАТО-ом, међу њима и, по мом мишљењу, врло проблематичан ИПАП. За разлику од тога, ми са ОДКБ имамо војне вежбе, али у формализацији наших односа и те како каснимо“, објашњава Пророковић.
Према његовим речима, најбољи могући начин за легализацију војно неутралног статуса наше земље било би доношење закона на ту тему.
„Такви закони су кратки, они у свим државама садрже три до четири члана. Нема ту неке велике приче нити дугих образложења. Таквим актом Србија би показала свима осталима да је војно неутрална и да сарадњу са ОДКБ може несметано да настави без било каквих приговора са стране“, закључује Пророковић.
У Београду ће, како је најављено, на предлог ОДКБ у октобру ове године бити одржан и Омладински форум на тему „Актуелни проблеми обезбеђења евроазијске безбедности“ на коме би, поред студената и кадета војних академија из Србије, учествовало и око 50 студената и кадета из земаља-чланица ОДКБ — Русије, Казахстана, Белорусије, Јерменије и Таџикистана.
Предавачи ће, поред професора Београдског универзитета, бити и генерални секретар ОДКБ, амбасадори земаља-чланица ОДКБ у Београду, парламентарци из Србије и земаља-чланица ОДКБ, министар одбране Србије и његови сарадници.
