Хан је истовремено поручио да не постоји ограничење брзине у приступном процесу, а да је циљ да Србија и друге земље региона постану чланице ЕУ током наредне деценије.
Он је, у интервјуу немачком „Ханделсблату“, на питање да ли се Србија, након што Вучић преузме дужност председника Републике, налази на путу ка држави „једног човека“, подсетио да шеф државе има само репрезентативну функцију, као и да Вучић као премијер није оставио ни трачак сумње да је Србији европски пут стратешки циљ.
На питање да ли види опасност да Србија постане ауторитарна, националистичка демократија, Хан је одговорио да се у приступном процесу Србије ради о преузимању и примени демократских правила.
Подсетио је да је у приступном процесу Србије отворено до сада осам поглавља, од којих су два већ затворена.
„У средишту процеса су поглавље 23 и 24, у којима се ради о обезбеђивању правне државе. Овим поглављима почињено преговоре и та поглавља ће се затворити на крају процеса, а то важи за све земље кандидате. На тај начин можемо да интензивно и дуго пратимо и оцењујемо њихов развој ка правној држави“, објаснио је Хан.
Истакао је да је, као закључак ранијег ширења, односно пријема Румуније и Бугарске, да је у средишту пажње приступног процеса актуелних кандидата одрживи развој правног система.
„Тај процес правне државе мора постати иреверзибилан“, подвукао је Хан.
Такође је истакао да у приступним преговорима не постоје ограничења брзине.
„Свака земља кандидат мора самостално одлучити којом брзином спроводи правни и економски развој, али и борбу против корупције и за слободу медија. Добијамо подршку грађана ЕУ за нову чланицу, само ако та земља није препозната као финансијско оптерећење, већ добитак“, подвукао је он.
Указао је да су преговори подстакли стране инвестиције у Србију.
Од почетка преговора постоји нови елан у страним инвестицијама за Србију, не само из Европе, већ читавог света. То показује атрактивност ЕУ и тај подстрек мора доследно бити искоришћен од Срба“, уверен је Хан.
Према његовим речима, јасан проевропски курс Београда је довео до новог инвестиционог бума.
„Резултат тога је привредни раст дупло већи од европског просека. У Србији имамо стране инвестиције од око две милијарде евра годишње. Од тога 80 одсто долази из ЕУ. Српска привреда је значајно покренута и тиме се смањује незапосленост“, рекао је он.
Хан је истакао да би Европа требало да има интерес да све земље Западног Балкана пре или касније постану чланице ЕУ.
„Као прво, те земље су окружене чланицама ЕУ, као друго тај регион је економски и политички и даље крхак. Постоје још увек етничке тензије. Помирење се одвија делимично само на површини“, указао је он и додао да регион Западног Балкана може трајно бити умирен само као део нечег већег, а то је ЕУ.
Унија би, како сматра, из сопственог интереса требало да тежи да те земље постану чланице, јер проширење гарантује стабилност у нашем непосредном суседству.
Упитан када би Србија могла постати чланица ЕУ, Хан је казао да је циљ Уније да Србија и друге земље региона буду примљене у чланство у наредној деценији.
Није желео да детаљније говори о роковима, рекавши да то само изазива велика очекивања у земљама региона, а да је за њега као комесара важнији квалитет од брзине приступања.
Извор: Танјуг
