Србија често изгледа као трака која се премотава уназад.
Прво се одрже избори, па се захтевају праведни изборни услови.
Прво се оконча предизборна кампања, па се тек онда тражи бољи медијски третман за учеснике.
Студенти најпре покрену протесте, па тек после неколико дана испоставе захтеве.
Прво се преброје сви изборни гласови, па се власт онда хвали резултатима нових истраживања јавног мњења.
Опозиција тражи оставку председнице парламента зато што је пре месец дана прекинула заседање Скупштине, и то у тренутку кад она заказује њен наставак.
Чим се заврше избори, владајући кругови пуштају медијске спинове о новом ванредном изласку на биралишта.
Опозиција после изборног пораза предлаже расписивање ванредних парламентарних избора, а истовремено најављује и њихов бојкот.
Представници опозиције прво потпишу записнике на изборним местима као регуларне, па онда њихови лидери јавно доказују нерегуларност процеса.
Власт пре избора непрекидно прича о криминалним делима опозиционих кандидата, а после избора ништа од тих оптужби не буде судски процесирано.
Пре избора, власт критикује јавни телевизијски сервис, а после избора то чини опозиција тражећи оставке.
Противкандидати власти прво изађу на изборе, па тек онда размишљају о формирању политичких странака.
Чим се заврше избори власт јавно покрене идеју о бољем ажурирању бирачког списка и дигиталном гласању.
Одмах по затварању гласачких места, а тек када виде резултате, опозиционари открију да на бирачком списку има и упокојених грађана Србије.
Прво се организују протести, па се тек онда утврђује ко су њихови организатори.
Власт прво поручи да сви имају право да протестују, да би потом објавила фотографије учесника демонстрација и чланова њихових породица.
Опозиција је разједињена пре избора, па кад прођу избори заједнички испоставља услове уједињеној власти.
Власт, која је, док је била опозиција, пред камерама показивала џакове са изборним листићима доказујући крађу, сада тврди да је изборе немогуће покрасти.
Опозиција најпре тражи да се распусти Републичка изборна комисија, да би накнадно утврдила да има већину у њој.
Власт је увек тражила дуеле кандидата док је била у опозицији, а сада тврди да у првом кругу нису потребни дуели.
Опозиција, кад је била на власти, није организовала телевизијске дуеле кандидата, а сада критикују власт која не пристаје на дебате…
Кандидат власти убедљиво победи у првом кругу, па се онда радује због накнадне победе на неколико малих изборних места на којима је поновљено гласање.
И тако прођоше још једни избори. Као ролна која се врти уназад. Као већ виђено. Као рециклирање година кроз које смо прошли.
Тако изгледају демократски процеси у Србији 2017. године.
