Без обзира да ли је реч о „духовном буђењу“ или потрази за намирницама, канибализам се и данас практикује.
Постоје области у свету у којима је људождерство укорењено у традицији и постало је део културе.
Без обзира на разлоге, на ових осам локација залутали туристи би могли постати део људождерске гозбе.
Фиџи — канибалска острва
Пре процвата туризма, архипелаг Фиџи је био познат као канибалска острва. Племена Фиџија јела су само припаднике противничких племена. Кад би победили, жртве би раскомадали и пекли на отвореној ватри и цело село би се гостило у славу победе. Људе су јели само у посебним приликама и посебним „есцајгом".
Од 19. века, међутим, постоји само једна позната канибалистичка група лоцирана у Пећинама Наихехе, на острву Сигатока.
Југоисточна Папуа Нова Гвинеја
Племе Короваи једно је од последњих на свету које практикује канибализам свакодневно. Ако узводно пратите ток реке Ндеирам кабур велике су шансе да ћете постати део гозбе овог племена. Топли мозак врачева сматрају посебном посластицом која се једе из магијских разлога, јер се претпоставља да је кад год умре члан племена узрок смрти деловање црне магије. Короваи не признају природну смрт.
Зато налазе члана племена кога је опсео „злодух“, убијају га и поједу како би се спасили остали.
Сматра се да су чланови Корваи племена појели Мајкла Рокфелера, сина њујоршког гувернера Нелсона Рокфелера. Он је 1861. нестао приликом експедиције на Папуа Новој Гвинеји. Његово тело никад није пронађено.
Индија — долина Ганга
Припадници северноиндијског хинду племена Агори тврде да ће доживети духовно просветљење ако поједу преминуле. Данас их има око 20, али некад их је било више хиљада. Ритуал упражњавају тако што пију из људске лобање и своја тела прекривају спаљеним остацима мртвих. Једу само тела преминулих и тврде да никад нису никог убили да би га појели.
Тврде и да једу само волонтере, али их је 2005. године екипа индијске телевизије снимила како се госте распадајућим телом које је плутало реком Ганг. Постоје приче и да краду тела из околних мртвачница. Верују да ће их конзумирање људског меса спасити од старења.
Бразил
Припадници племена Вари били су познати по својим канибалистичким обичајима, али су им 1960. католички мисионари наметнули веру и објаснили да људождерство није богоугодна ствар.
С кризом из 1994. године која се посебно одразила на живот у фавелама, због недостатка хране васкрсао је канибализам. Људе су буквално убијали на улицама како би се прехранили.
Почетком 2012. у Бразилу се појавила секта која је тврдила да су следбеници божанства које им је рекло да блуднице морају бити претворене у посластице.
Демократска Република Конго
На састанку са представницима УН 2003. године, убрзо по окончању другог грађанског рата, Синафаси Макело, представник Мбути пигмеја, тврдио је да су побуњеници из Итури провинције јели припаднике његовог племена. Живе.
Либерија
После првог либеријског грађанског рата, Лекари без граница су нашли доказе о канибализму и проследили их представницима Амнести интернешенела (АИ). Уместо да покрену истрагу, представници АИ су прикрили доказе. Тадашњи генерални секретар АИ је рекао: „То шта раде са телима после кршења људских права не тиче се наше надлежности“.
Нуку Хива, Француска Полинезија
Нуку Хива је нестварно лепо острво, али нешто стравично се десило 2011. године немачком туристи Стефану Рамину и његовој девојци. Стефан је са туристичким водичем отишао на традиционални лов на козе и убрзо је нестао. Кад се водич вратио, наизглед да обавести Стефанову девојку о инциденту, покушао је да је веже за дрво, али је она побегла. Остаци њеног дечка нађени су крај логорске ватре и сумња се да га је канибалистичко племе исекло на комаде. Остало је нејасно да ли је туристички водич део канибалистичког племена, али је свако био повезан са њим.
Камбоџа
Током побуне 1970. године, камбоџански војници су били оптужени да одсецају и једу срца и јетре Црвених кмера. Некад су „месо“ Црвених кмера носили кући за вечеру а некад су га јели на бојном пољу.
