У неким земљама ЕУ већ је забрањен улазак „дизелашима“ произведеним пре 2000. године у центре градова, а у поједине градске целине могу ући само возила стандард „еуро 6“. Већина земаља ЕУ донела је одлуку да од 2025. године забрани регистрацију нових аутомобила на дизел. Да ли је нафташима „одзвонило“ и да ли су електрични аутомобили будућност?
Одговор на ова питања потражила је Јелица Путниковић у емисији „Енергија Спутњика“. Њен гост, Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже да је општа „дизелизација“ потрошње, па самим тим и прилагођавање рафинерија за такву прераду изузетно скупа, а Европа је до сада у то уложила милијарде евра. Он напомиње да је велико питање да ли је рационално да дизел мотори у путничким возилима буду заступљени у овој мери у којој су то данас у Европи, и додаје да су дизелаши далеко мање заступљени на америчком континенту и у Русији.
„Европа је специфична по томе да има јако пуно путничких возила са дизел погоном. Забрана регистрација дизелаша од 2025. године неће пресудно утицати на нестанак фосилних горива, односно нафте као енергента у транспорту, јер је значајно већа потрошња дизела у теретном саобраћају, грађевинарству и пољопривреди од онога што се користи у путничком саобраћају. Међутим, та мера ће свакако допринети смањењу потрошње дизела, што посматрано из перспективе рафинерија можда и није тако лоше“, каже Мићовић.
Милан Божић, директор Центра за моторна возила АМСС каже да у Србији у овом тренутку око 600.000 возила користи течни нафтни гас као алтернативно гориво, али је одушевљење возача спласнуло од када су уведене акцизе на ово гориво, па се данас мање од 5.000 људи годишње одлучи да у аутомобиле угради погон на гас.
„Када је реч о погону на струју, у Србији до 2012. године није било могуће да се региструје електро-ауто, јер га наш закон, односно Правилник о техничким условима за возила, није препознавао, па је било више случајева да су људи увозили електро-аутомобиле, али нису могли да их региструју“, објашњава Божић.
Како каже, законска регулатива није једина препрека да се аутомобили на електрични погон нађу на српским путевима.
„Један од проблема је и недостатак мреже за пуњење таквих аутомобила. Ако погледате, на пример, Хрватску, видећете колико тамо има места за пуњење електричних аутомобила, чак на интернету можете видети и колико људи чека и када ћете доћи на ред. Код нас не постоји ниједна пунионица, а на прсте једне руке можете набројати електро-аутомобиле у Србији. Дакле, ми немамо услове да те аутомобиле возимо, па хајте да их најпре направимо“, напомиње Божић.
Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије напомиње да су возила на електрични погон одлична за локални, градски транспорт, али када се укључе сви аспекти експлоатације, тешко да се може очекивати велика експанзија оваквих возила у смислу да ће се њима ићи на нека дужа путовања, летовања или зимовања.
„Аутомобили на погон електричном енергијом немају такмаца у смањењу локалне емисије штетних гасова. Ако имате Београд са овим бројем возила или било коју велику урбану средину, како у њему боље и ефикасније смањити емисију него увођењем електро-погона. То је сјајна ствар, али то је решење локалне емисије, јер се она онда сели у Обреновац, негде где се производи електрична енергија. Ипак, питање Београда било би решено, где ће сигурно, врло брзо, електро-аутомобили добити велику употребу. Међутим, мора се имати на уму колико је електричне енергије потребно да такво возило у зимским месецима угреје своју кабину“, напомиње Мићовић и додаје да нафтне компаније у Србији ипак интензивно размишљају о увођењу места за пуњење електро-аутомобила на бензинским станицама и таква места могу да се појаве било где.
Саговорници Спутњика се слажу да би увођење електро-аутомобила у, на пример, градски превоз у градовима попут Београда, било изузетно значајно за смањење емисије гасова. Међутим, треба имати на уму да аутобуси на струју коштају два или три пута више од стандардних и да је без великих улагања од стране државе овакав вид транспорта у ширем обиму ипак на дугом штапу.
