„Читава ствар је изузетно политички мотивисана“, рекао је Доналд Туск новинарима после маратонског саслушања.
Пољски министар одбране Антони Маћеревич оптужио је Туска за издају у случају авионске несреће у Смоленску у Русији 2010. у којем је погинуо пољски председник Лех Качињски. Тужиоци нису открили детаље наводних незаконитих контаката, али према пољским медијима, наводни нелегални договор имао је за циљ да се пољским истражитељима, који се баве несрећом у Смоленску, омогући да раде на руском тлу.
Ветеран руске обавештајне службе Сергеј Кривошејев, директор аналитичког центра „Вимпел“, сматра да је у овом случају реч о политичком прогону, јер, како каже, службе безбедности сарађују без обзира на компликован геополитички тренутак у коме се налазимо.
„Ово што се тренутно догађа у Пољској доживљавам као унутарполитичку борбу и не разумем зашто се евентуална сарадња обавештајаца користи у дневнополитичке сврхе. Свака иоле нормална земља, а поготово када је реч о великој земљи попут Пољске, мора да сарађује са суседима, када је у питању безбедност и други актуелни проблем“, каже Кривошејев за Спутњик.
Он додаје да су руске и западне обавештајне службе раније сарађивале и да настављају размену информација, јер имају заједничке проблеме — пре свега тероризам, промет дроге и илегалну трговину оружјем.
„Политика је политика, а безбедност — безбедност. Пре неколико година био сам у Мађарској, њихови контраобавештајци су нас замолили да им помогнемо. Рекао сам: ’Колеге, ваша земља је чланица НАТО-а, зашто тражите помоћ од нас?‘. Они су одговорили: ’Па зато што НАТО не жели да нам помогне у том питању‘. Значи, чак ни чланство у војном блоку није препрека за сарадњу, када је реч о питањима актуелним за целу Европу“, истиче саговорник Спутњика из Москве.
Домаћи стручњак за безбедносне службе Андрија Савић каже за Спутњик да је сарадња између обавештајних служби нешто што је нормално у међународним односима. Комплетне обавештајне заједнице заправо су сервиси политичких система држава, оне само следе политичке приоритете земаља, каже Савић.
„Стање политичких односа битно утиче на ниво сарадње између обавештајних служби. Ако су политички односи у узлазној линији или се одвијају на задовољавајући начин, то је контекст који даје подстицај обавештајним заједницама да уђу у тешње облике сарадње. Али морате имати на уму да чак и кад се остваре ти облици сарадње, увек постоје и државни и национални интереси који су доминантни. Увек се штите сопствени национални интереси, па се тек онда улази у међународне аранжмане“, објашњава Савић.
Он ипак додаје да због компликованих унутрашњих политичких односа може да дође до потпуног прекида сарадње између обавештајних служби две земље. До тога може да дође ако је земља у кризи до које може да дође у разним ситуацијама. Велика, озбиљна криза и те како се одражава на обавештајне заједнице, каже Савић за Спутњик.
„Сведоци смо врло турбулентних међународних догађаја, има доста кризних жаришта, као што је Блиски исток, Сирија и друге државе. Истовремено, имамо потпуно промењену ситуацију након промене администрације у САД. Односи водећих држава у свету, Америке и Русије, тренутно су на врло ниском нивоу, и то изазива и одређене зебње и бојазни да може доћи до ескалације која би водила ка нежељеном смеру. Ове државе морају да седну за преговарачки сто јер од њих зависи будућност и безбедност у свету“, закључује Андрија Савић, стручњак за безбедносне службе.
Иначе, Доналд Туск заправо је сведок у оквиру истраге против двојице бивших шефова контраобавештајне службе који су осумњичени за прекорачење овлашћења, али многи његово испитивање виде као део ширег покушаја Варшаве да га дискредитује тако што ће га повезати са скандалима.
Подсетимо, брат погинулог председника Пољске и лидер владајуће партије Право и правда Јарослав Качињски предводио је безуспешни покушај прошлог месеца да се спречи Тусков реизбор за председника Европског савета.
Туск је после испитивања изјавио да ће се позвати на имунитет ако осети да пољски тужиоци желе да му онемогуће да обавља своју функцију у Бриселу.
