Босном никад нико није успео да влада, већ му се то само тако чинило. Овако је први председник Босне и Херцеговине рахметли Алија Изетбеговић одговорио својевремено на питање — ко влада Босном.
Бакир Изетбеговић, син поменутог Алије и лидер највеће бошњачке странке у Босни СДА, очито није много пазио на речи свога оца, у супротном се не би нашао данас у ситуацији да му сами Бошњаци говоре да он није — Босна.
Изетбеговић млађи, на политичкој сцени БиХ што уз оца што сам, опстаје 27 година. Али губитак Сребренице, лош пласман на локалним изборима, и напокон, лош тајминг за причу о ревизији тужбе против Србије за геноцид, учиниле су да део Бошњака Бакира више не види као свог лидера.
Ни хвалисање „блиском везом“ са Реџепом Тајипом Ердоганом, председником Турске, Бакиру не иде наруку, посебно у тренутку када Турска и ЕУ више нису, бар за сада, на истом колосеку. У оваквим околностима и међународни фактор укапирао је да са таквим представником Бошњака у БиХ неће далеко стићи што се тиче напретка Босне ка ЕУ.
У потрази за новим лидером унутар бошњачког тела, један кандидат се издвојио из масе. Фахрудин Радончић, лидер Савеза за бољу будућност (СББ), иначе по потреби и коалициони партнер Бакирове СДА, први је јавно поручио бошњачком члану председништва БиХ Бакиру Изетбеговићу да је време да се повуче.
„Требају нам нове снаге које ће чувати бошњаштво и ислам, али имати и таленат за регионално повезивање и схватање да су Бошњаци европски народ, а не турски привезак“, рекао је Радончић у интервју бањалучким Независним новинама.
Мелем за бриселске уши! За чудо, иако је Бакир очекивао, ни из Ердоганове Турске није се чуо неки глас „против“. Познаваоци прилика у бошњачком политичком миљеу кажу да се овако нешто могло и очекивати, јер се Бакир оглушио о захтев Ердогана да позатвара школе и невладине организације које су повезане с његовим „смртним непријатељем“ Гуленом, по Босни.
И Бакирово ослањање на снагу Турске тренутно је у раскораку са тежњама БиХ да уђе у круг ЕУ, јер Турска, чини се, окреће леђа ЕУ, па у том контексту и сама БиХ за Турску иде у други план, јер јој се ваља бавити кризом у Сирији и проблемом Блиског истока.
„Како се Ердоганова Турска буде удаљавала од Европе, односно ЕУ, тако је могуће и удаљавање Турске од Балкана. Зато БиХ не треба очекивати неки активнији ангажман Турске у овом делу Европе“, оценио је босански дипломата Хајрудин Сомун за немачке медије недуго после референдума у Турској.
Ердоган је, додаје Сомун, прагматичан политичар којем је економија важнија од идеологије.
„Ердоган у БиХ не види неку посебну корист за турски бизнис. С друге стране, БиХ није искористила ни све погодности које јој је Турска до сада пружила у пословној сфери, поигравајући се с неким могућностима као што је то био случај са извозом меса. То што бошњачки лидери у БиХ који су сада у власти, деле сличне идеје, сличну филозофију коју испољава и турска владајућа Странка правде и развоја, то је на неки начин, филозофија муслиманског братства“, објашњава Хајрудин Сомун.
Да је Ердоган „прагматичан политичар“ потврђују и пословни односи које је Турска има са Србијом, а који су у многим деловима јачи него односи између Анкаре и Сарајева. С друге стране, и статистика показује другачију слику. ЕУ је највеће извозно тржиште БиХ. Главни партнери у спољној трговини су Немачка, Италија, Хрватска и Србија. Слично је и по питању страних инвестиција. Предњаче Аустрија, Србија и Хрватска. Турска је тек на десетом месту на листи улагача у БиХ. Дакле, Ердоган свакако воли Босну али, више Турску.
Изетбеговић, како сада ствари стоје, лако може да постане „рахметли“ политички уколико не успе да око себе консолидује Бошњаке. Али то ће му тешко поћи за руком. Посебно јер је Радончић, који је најавио кандидатуру за бошњачког члана Председништва БиХ, и кренуо у оштру офанзиву тврдећи да је Изетбеговић у конфликту са свима — од коалиционих партнера, политичара у региону, али и са својом странком.
„Бошњаци су преуморни од Изетбеговића“, закључио је он.
У сваком случају, бошњачка политичка сцена је жестоко поларизована на СДА Бакира Изетбеговића и СББ Фахрудина Радончића. Осим тога, Бакиру Изетбеговићу гори и у самој странци јер, има јаку опозицију на челу са Сенадом Шепићем.
Бошњаци су јединствени око интегритета БиХ, али се не слажу како га одржати. Концепт СДА је народни, популистички, са примесама вере, док остали имају више економски, социјалдемократски приступ, који и Европи више одговара.
Дакле, да ли је ово увод у крај босанске политичке династије Изетбеговић?
