Током многих столећа појам империја није имао негативан карактер. Ширењем империје, Римљани су доносили осталим народима античку културу. Шпански освајачи су се сматрали мисионарима у Америци, док су Енглези у својим бројним колонијама ширили европску цивилизацију. Империја је представљала царство поретка над анархијом.
Империја је симфонија простора, народа, религија и језика, и свака империја предвиђа своју варијанту симфоније. Са једне стране, садашње империје су оличење ових вечних принципа, док се са друге они, наравно, модернизују, сматра идеолог руске савремене империје Александар Проханов.
„У очима Господа, хиљаду година је трен, док је империја божанска категорија, а не календарска. Империја је тенденција и она нема краја. Руска империја нема сталне границе, то је пулсирајући универзум који се увећава и смањује до црне рупе, а затим у њу пада. Неколико капи животне небеске росе — и долази до препорода империје. Тако је било и са Кијевско-новгородском Русијом, московским царством, са трећом империјом Романова, са четвртом Стаљиновом империјом, док сада живимо у петој империји препорода. Где она иде у својим просторним и метафизичким границама — тешко је рећи, али ја сматрам да, где престаје граница Русије, одмах почиње царство небеско, зато се Русија може сматрати бесконачна“, констатује писац.
Кроз своја деценијска истраживања појма „империје“, он је дошао до закључка да Русија може бити изграђена као мрежна империја, са неколико престоница истовремено. У Евроазијском савезу он види замајац такве империје. „Руско-белоруски односи су темељ ове империје“, мишљења је Проханов и додаје да, иако је Русија изгубила покрајине, велики број народа који су улазили у њен састав и даље остаје део империје и да народ почиње то да схвата.
За Проханова ’90-те године прошлог века представљају црну рупу у руској историји, када „није постојала ни државност, нити народ. Јер народ не може да живи без државе“.
„Руски народ без државе је изгубљена гомила којом почињу да владају друге државе“, сматра Проханов. Са доласком Владимира Путина на власт рађа се руска „пета империја“.
Сан о империји
Након десетогодишње жестоке блокаде Ирана, он се враћа на међународну сцену јачи него икад. То показује и решавање криза на Блиском истоку, од Јемена, преко Ирака, до Сирије — ниједна од њих се не може решити без Техерана.
„Ми живимо у времену рађања империја, а Иран је један од њих. Иран мисли у категоријама древне заратустријске империје, империје Ахеменида, империје Дарија коју је заменио исламски период. Иранско размишљање је империјално размишљање“, каже Проханов.
Поред Ирана, ту је и турска империја. Према њој је посебна пажња усмерена након референдума на којем је Реџеп Тајип Ердоган добио неограничене надлежности. У току је препород османског сна, са територијом у чије границе улазе Кипар, Алеп, Мосул, Киркук, Солун, Кирџали, Варна и острва Егејског мора. Овај сан Ердоган већ почиње да остварује у Сирији, где турска војска води активне борбе.
„Наравно, Турска је империја, шири се, врши притисак на суседе. Затим, империја у успону је пуна успомена, пуна идеја и привиђења из прошлости, а за Турке је Балкан део њихове османске величине. Турска и на Кавказ и на друге регионе гледа на исти начин. Балкан треба опрезно и са пажњом да прати шта ради Турска“, упозорава руски писац.
Осим горе наведених империја, ту је и америчка, која се модернизује, сама Кина је империја, као и Русија и ЕУ. ЕУ тренутно пролази кроз период страдања, али у основи и даље лежи паневропско јединство, које је било римски сан, сан Карла Великог, Хитлера, а сада ЕУ.
„Ја више волим да мислим не геостратешки, већ 'сновима': јер постоји амерички сан, кинески сан који се сада реализује — „Нови пут свиле“, постоји ирански сан. Сад и ми покушавамо да формулишемо руски сан. У њему су и простор и праведност и посебан пут који нас води тој праведности“, додао је саговорник агенције.
„Сламка међу вихорима“
По мишљењу Проханова, мали народи никад нису самостални: или су били део неке империје или су били под њеним утицајем, то је њихова судбина.
„Мало небеско тело постаје део снажнијег система и окреће се око јаких светлости. Мали народи треба да изаберу центре привлачења. Зато сада Балкан који се креће ка ЕУ не разуме да је будућност Европе снажна Немачка са њеном ренесансом, у којој се не искључује ни фашистичка варијанта“, упозорава руски идеолог империја и додаје: „Нека, наравно, иду, ако се надају да ће добити од Немачке, на пример, заштиту од османске експанзије. Међутим, на крају, мислим да се све балканске земље враћају Русији и траже од руске војске да положи неколико хиљада глава негде код Шипке (битка за време руско-турског рата 1877—1878) у борби за независност. Међутим, не знам у ком степену Русија може још једном да положи руске главе за земљу која иде у НАТО или у будући немачки рајх“, закључио је Проханов.
