Њих још 3.700 је болесно из истог разлога. Ово је изјавио Данијеле Леђеро, бивши италијански пилот, сада председник удружења „Осерваторио милитаре“, који заступа жртве и њихове рођаке.
Он је додао да нису сви војници који су болели или умрли служили само у Босни и на Косову, већ и у Авганистану и Ираку, али је истакао да је проблем постао званичан тек пошто су се први случајеви војника који умиру од рака или леукемије појавили код ратних ветерана из рата у Босни и на Косову.
Италијански медији овај проблем називају „балканским синдромом“ јер је међу оболелима највише оних који су се вратили кући после НАТО бомбардовања СРЈ — 1999.
Прва жртва био је каплар Салваторе Вака, који је имао 23 године када је умро, а служио је на територији Босне 1998. и 1999. године. Умро је од леукемије само неколико месеци по повратку кући, пише „Република“, лист са седиштем у Риму.
Осиромашени уранијум, Д-38, један је од производа добијених процесом, користи за обогаћивање природног урана и користи се као гориво у нуклеарним реакторима, а због своје погодности употребљава се за производњу оружја. Међутим, коришћење Д-38 представља озбиљну опасност за људе.
„Он може изложити људе и спољњем и унутрашњем зрачењу, што повећава ризик од рака“, рекао је један од учесника програма Мисије УН за животну средину, која је деловала након завршетка рата у Босни и на Косову.
Ову муницију је превасходно употребљавала америчка војска, која је Д-38 почела да користи још током првог Заливског рата. НАТО је такође потврдио да су гранате које садрже осиромашени уранијум бачене на Косову и у Босни. Таквих пројектила је на Косову избачено око 31.000, док је у Босни испаљено 11.000.
Италијански војници који су током НАТО бомбардовања били распоређени на Косову нису били посебно обучени нити су имали потребну опрему за заштиту, тврди Леђеро. Он истиче да су војници из других земаља имали информације о опасностима са којима су се суочавали и да су имали одговарајућу заштиту.
Ово су потврдили и сами бивши учесници италијанске војске у рату на Косову јер су виђали америчке војнике који су били „обучени као астронаути“.
„Када смо их питали о чему се ради, они нису имали одговор“, тврдио је један од бивших италијанских пилота који је пре три године умро од рака, а чије је јавно сведочење својевремено запалило италијанску јавност.
У протеклих 15 година, италијанске власти су упорно порицале било какву везу између смрти војника и њиховог излагања Д-38 током рата у бившој Југославији.
Активисти и породице жртава, међутим, тврде да је италијанска влада била свесна ризика и није заштитила своје војнике.
Италијанска влада је својевремено оформила шест одбора за истраживање овог проблема. Али сви су одбацили везу између изложености Д-38 са случајевима рака међу италијанским ветеранима. Иако званично признања нема, италијанска влада је 2008. основала фонд од 30 милиона евра за обезбеђивање финансијске надокнаде војницима оболелим од рака који је изазвала муниција са осиромашеним уранијумом.
