Оцене СИПРИ-ја указују на то да Москва убрзава темпо модернизације оружаних снага, мада неки други западни истраживачки центри долазе до сасвим супротних закључака.
Према овом институту, прошле године су највише од свих на оружје и одржавање војске потрошиле САД — 611 милијарди долара, што је девет пута више од Русије. За годину дана, амерички војни расходи су порасли за 1,7 одсто. Друго место заузела је Кина, чији су расходи повећани за 5,4 одсто, и достигли су суму од 215 милијарди долара.
Саудијска Арабија је 2015. била трећа, испред Русије, али је прошле године војне издатке смањила за 30 одсто и свела их на 63,7 милијарди долара. Тако се нашла на четвртом месту. Аналитичари СИПРИ-ја то повезују са падом прихода од енергената.
На петом месту је Индија, која је војни буџет повећала за 8,5 одсто и он данас износи 55,9 милијарди долара.
Војни расходи у Западној Европи увећани су за 2,6 одсто, а у Источној за 2,4 одсто. Европа је почела активније да улаже новац у одбрану због страха повезаног са растом војне моћи Русије. Међутим, укупни војни буџет европских земаља — чланица НАТО-а скоро четири пута премашује руски.
СИПРИ је израчунао да је Русија од 2007. своје војне расходе повећала за 87 одсто, а да су у 2016. чинили 5,3 одсто њеног БДП-а, што је највиши ниво након распада СССР-а.
Шведски институт је објавио да два одсто од свог БДП-а за војне расходе издвајају само четири земље-чланице НАТО-а: САД, Грчка, Француска и Естонија.
Војни расходи су прошле године расли у Азији, Океанији, Централној и Источној Европи, Северној Африци и Северној Америци, а смањивали се, или били у апсолутном паду, у Централној и Јужној Америци, Карипском басену, на Блиском Истоку и тзв. Црној Африци.
Главни разлог за то је пад цена енергената. Више од свих страдали су Венецуела и Јужни Судан (минус 56 и минус 54 одсто). Војне расходе су за 36 одсто смањили и Азербејџан и Ирак.
Према СИПРИ-ју, укупни војни расходи у прошлој години у свету достигли су суму од 1,686 милијарди долара, односно за 0,4 одсто више него 2015. У извештај је ушло више од 170 земаља.
Међутим, подаци СИПРИ-ја о Русији се разликују од извештаја, рачуница и прогноза других утицајних аналитичких центара.
Раније је војно-аналитички журнал „Џејнс дифенс викли“ објавио истраживање у којем тврди да је Русија прошле године на потребе армије потрошила 48,5 милијарди долара и да је испала из петорке водећих држава по расходима за одбрану. Чак прогнозирају да ће се догодине спустити и на седмо место листе земаља са највећим војним буџетима.
Сличне податке дала је и британска компанија ИХС „Маркет“. Према њиховим информацијама, Русија је прошле године потрошила на одбрану 48,4 милијарде долара, односно 7 одсто мање него 2015. Они прогнозирају да ће за две године руски војни буџет бити скресан за 7,3 милијарде долара, и износиће 41,1 милијарду.
Ако је веровати рачуници „Глобал фајерпауера“, Москва је прошле године потрошила на одбрану 46,6 милијарди долара, а на листи испред Русије су Велика Британија (55 милијарди долара), Саудијска Арабија (56,7 милијарди), Кина (155 милијарди) и САД (581 милијарда).
У сваком случају, ови аналитички центри тврде да је војни буџет Русије мањи од 50 милијарди долара и према њиховој процени он ће се у наредним годинама смањивати.
Није искључено да су се они водили статистиком Владе Русије. Прошле године је за потребе националне одбране Русије издвојен 3,1 трилион рубаља, а потом је та сума смањена на 2,886 трилиона. По тадашњем курсу, то је било око50 милијарди долара.
Међутим, СИПРИ, који има статус најутицајнијег извора информација у војној сфери, представио је сасвим друге цифре и намеће се питање — коме онда веровати?
Аналитичари објашњавају да сваки аналитички центар користи своје методе за израчунавање војних буџета. СИПРИ се разликује по томе што покрива доста широк спектар параметара. Рачунају се трошкови одржавања, социјално осигурање војника, набавка оружја и изградња војних објеката, укључујући и инфраструктурне пројекте.
Војни стручњаци сматрају да је СИПРИ урачунао и неке друге расходе. На пример, могли су да узму у обзир прошлогодишње трошкове формирања Руске гарде, нове структуре која је такође одговорна за безбедност Русије, мада тачних података о његовом финансирању нема. Претпоставља се да је СИПРИ вршио процену колико је потрошено на Руску гарду и друге трошкове одбране.
Руски војни аналитичари такође напомињу да је у совјетско доба СИПРИ анализа била прецизнија, зато што су анализирани не само војни трошкови већ и трошкови двоструке намене. Реч је о производима који се истовремено могу користити у цивилне и војне сврхе.
Аналитичари наводе да су директни и индиректни расходи за одбрану, по правилу, увек већи од званичних цифара, а такође објашњавају и да „ниједна озбиљна држава неће показати стварну потрошњу на одбрану“.
Има и оних руских стручњака који не верују баш сасвим у статистику шведског института, јер су „ти подаци често у супротности са реалношћу“ и сматрају да би се требало ослонити на статистику руских власти.
