„Покретање питања ’Бљеска‘ и ’Олује‘ водило би ка отварању полемике и великог преиспитивања о карактеру данашње Хрватске, последицама свих акција деведесетих и начинима како је та држава формирана, па је то у овом тренутку немогуће“, констатује за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе одговарајући на питање да ли је могуће да се у Хрватској у догледно време појави неки званичник или политичка опција која ће се критички поставити према овим питањима.
Завера ћутања о етничком чишћењу
„’Бљесак‘ је веома битна операција јер је најавила круну свих операција, а то је ’Олуја‘“, поручила је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић у Окучанима на обележавању 22 године од ове акције. Грабар Китаровићева је само последња у низу хрватских званичника који не дају да падне и трунка сумње на операције „Бљесак“ и „Олуја“ после којих је Хрватска фактички остала етнички чиста.
„У Србији имамо другачију ситуацију, ми смо рат изгубили, па као поражена страна морали смо да пристајемо на разне уступке, па тако и да медијски простор заузму људи који ће пренаглашавати српску кривицу и то питање отварати и кад му је јесте и кад му није место“, напомиње Пророковић.
Србији се често спочитава да је своју политику градила на ратним злочинима, подсећа Пророковић, а кад погледамо пример Хрватске, видимо да је она управо настала на највећем етничком чишћењу које се десило у Европи од Другог светског рата.
„Било је у Хрватској политичара који су почетком двехиљадитих покушали да оспоре ’Олују‘ и ’Бљесак‘, можда је најупорнији у појединим изјавама био бивши председник Стјепан Месић, али током времена за њих се потпуно затворио простор управо због овога“, истиче Пророковић.
Сви кô један
„То ће тако бити док су у Србији на власти четници“, каже као из топа хрватски филозоф и некадашњи председник Хрватског хелсиншког одбора Жарко Пуховски.
Он подсећа на изјаву премијера Александра Вучића да неће допустити да се понови „Олуја“, па изводи закључак „значи да претпоставља (Вучић) да би опет српске трупе дошле на хрватски териториј, јер без тога не би било ’Олује‘“.
„С друге стране, истина је да се о људским жртвама које су се догодиле и у ’Бљеску‘ и у ’Олуји‘, поготову међу цивилима, јако мало говори. Прошле године је председница државе то споменула у једној реченици, пре три године је бивши председник Иво Јосиповић томе посветио две реченице, све је то маргинално. Невладине организације које о томе покушавају нешто рећи у Хрватској нападају као издајице, и то је део бинарне ситуације ’да‘ или ’не‘ која је истовремено део унутрашњег проблема Хрватске и проблема односа Хрватске са Србијом у којој су четници на власти“, сматра Пуховски.
„Олуја“ је, према његовом мишљењу, настала као избацивање војске која је највећим делом била дошла из Србије.
Последица тога, наставља своје евоцирање Пуховски, било је етничко чишћење које је довело до тога да је, према његовим бројкама, из Хрватске истерано око 125 хиљада цивила који су били хрватски држављани и да је убијено неколико стотина цивила у наредних 10 до 15 дана.
„Операција ’Олуја‘ је међународно правно оправдана, ту нема спора. Хрватска напросто није могла живети тако, нисте могли путовати из једног дела Хрватске у други. Радило се о рушењу једног режима који се звао Република Српска Крајина, који је у историји ових терена сличан једино НДХ, једино су то била два режима успостављана са спољном помоћи, који нису имали никакву демократску легитимацију, радикално су кршили људска права“, категоричан је Пуховски.
Свести Србе на три одсто
Политика која би довела у питање „Бљесак“ и „Олују“ је и према мишљењу Сава Штрпца, председника удружења „Веритас“, немогућа у Хрватској јер је унапред осуђена на пропаст. Он подсећа да је постојало неколико невладиних организација које су се тиме бавиле док су имале интерес за добијање новца за поједине програме.
„Ту је једно време био и од Пуховског Хрватски хелсиншки одбор, док га је водио Иван Звонимир Чичак. После су и они окренули ћурак наопако или онако као и сви у Хрватској. Имали смо Иницијативу младих за људска права, она и даље нешто покушава, али они су маргинални“, истиче Штрбац за Спутњик.
„Дакле, у Хрватској, за разлику од српске сцене, политичке и невладине, имамо јединство. Рекао бих неподељено око тога да су водили праведни одбрамбени рат против мрског окупатора“, тврди Штрбац.
Очито је, подвлачи Штрбац, био државни план да се очисти Хрватска и да ће српско питање бити решено за сва времена кад се Срби сведу на максимално три процента у учешћу у укупној популацији у Хрватској, што ће се, каже Штрбац, вероватно десити на идућем попису 2021. Ништа друго их не интересује и ништа друго не може да прође.
