Турски председник долази у Сочи у радну посету, на Путинов позив. Ердоганова посета Русији је прва инострана посета од одржавање турског референдума, на коме је подржана његова опција за проширење председничких овлашћења.
„Лидери ће разменити ставове о читавом низу питања руско-турских односа, посебно у контексту споразума постигнутих на шестом састанку Савета за сарадњу на највишем нивоу, одржаном у марту у Москви. Такође је планирано да разматрају текуће регионалне и међународне проблеме, пре свега оне који се односе на борбу против тероризма и решење сиријске кризе“, наводи се у саопштењу Кремља.
Како се додаје, очекује се и да ће бити размотрени актуелни регионални проблеми, пре свега они који се тичу заједничке борбе против тероризма и регулисање сиријске кризе.
Тему зајединичке борбе против тероризма лидери не разматрају први пут. У марту, током сусрета у Москви, Путин и Ердоган су се дотакли питања координисања војних акција у Сирији, где рат траје од 2011. године и где је по подацима УН погинуло више од 220 хиљада људи.
Подсећања ради, руске Ваздушно-космичке снаге од 30. септембра су се на позив сиријског председника Башара ел Асада прикључиле војној операцији против терориста у тој земљи, а уз подршку Русије Дамаск је успео да преокрене ситуацију и предузме офанзиву на кључним правцима.
Међутим, између Москве и Анкаре постоје неслагања у погледу сиријске кризе. Турске власти су обновиле нападе на Асада и подржале су ракетни удар САД на сиријску ваздушну базу Шаират.
Што се тиче Москве, њен став остаје исти — режим Башара ел Асада је легитиман, а америчко ракетирање сиријске базе Русија је оштро осудила и окарактерисала као „агресију против суверене државе“.
Сада се очекује да би Путин и Ердоган могли да разговарају о прекиду ватре у Сирији и заједничком надзору његовог спровођења, као и да анализирају перспективу преговора о Сирији у Астани и у Женеви, и политичку транзицију у Сирији.
Такође, између Москве и Анкаре постоје и неслагања у трговинско-економској сфери.
Трговинско-економске везе међу земљама су прекинуте у новембру 2015. године, након што је Турска оборила руски бомбардер Су-24 над Сиријом. Сада се везе постепено обнављају, али са тачке гледишта Анкаре недовољно брзо.
Одлука руског Министарства пољопривреде да још не открива руско тржиште за турски парадајз и краставце, изазвало је оштре реакције Анкаре. Турски званичници су као одговор на то ставили ембарго на увоз руске пшенице, кукуруза, пиринча и сунцокрета, повећавајући увозне царине за 130 одсто.
Турска је у последње време заузимала друго место, одмах је иза Египта, по увозу руске пшенице.
Међутим, став Анкаре није омекшао ни скидање забрана на увоз низа других пољопривредних производа у Русију — лука, карфиола, броколија итд. Осим парадајза и краставца, у Русији под забраном остаје и турско замрзнуто месо и прерађевине од пилетине и ћуретине, јабуке, крушке, јагоде, грожђе.
Москва потезе турских власти назива „непродуктивним“, а рачуна и на постизање компромиса са Анкаром у питању житарица. Очекује се да ће у скорије време ова спорна питања бити решена.
Аналитичари се слажу да руско-турски односи улазе у еру развоја, и да је то везано са преорјенитисањем Турске у међународној арени и њеним заокретом од Запада према Истоку.
„Између Турске и Русије постоји много питања које би требало решити. На пример, постоје чисто политичке одлуке о забрани на извоз и увоз низа производа. Ердоган је говорио о томе да је потребно скинути ограничења, ако Русија и Турска желе да повећају трговинску размену на сто милијарди долара. Економија веома забрињава Анкару, посебно због погоршања односа са Европом. Али ради се о томе да скидање тих ограничења зависи од тога какве уступаке су Москва и Анкара спремне да учине. Такође, још је нејасно и да ли има простора за уступке када је реч, например, о курдском питању, које је за Турску веома болно. Ситуација је таква да Руси и Американци сада фактички штите Курде од могућег напада турске армије на турско-сиријској граници. И, наравно, на једном састанку све несугласице се не могу решити, посебно ако се има у виду да у сиријском рату учествује огроман број страна. Договорити све на билетераном састанку је немогуће, упркос томе што Ердоган истиче да Москва и Анкара у Сирији имају заједничке циљеве. То је уобичајена фраза“, каже за Спутњик Анатолиј ел Мурид, стручњак за Блиски исток.
Још једно питање које би могло да се нађе на дневном реду током сусрета Путина и Ердогана је туризам. Туристи доносе више милијарди прихода у буџет земље, при чему велики удео у томе имају Руси.
Према подацима Асоцијације туристичких оператера Русије, 2015. године се у турским летовалиштима одмарало 3,65 милиона Руса. Број руских туриста се нагло смањио 2016. године и износио је свега 20 одсто у односу на претходну годину.
Питање сарадње у туристичкој сфери је тесно повезана са политичком ситуацијом — 10. априла после оштрих испада Анкаре против Асада, „Росавијација“ је неким руским авио-компанијама послала упозорење о могућој забрани чартер-летова у Турску. Међутим, то се није десило.
Турске власти су увећале безвизни режим боравка у земљи за руске грађане, са 60 на 90 дана.
Москва такође разматра ублажавање визног режима за одређене категорије грађана Турске — представницима бизнис кругова. Аналитичари на перспективу сарадње у сектору туризма гледају са великим оптимизмом. Према прогнозама „Ростуризма“, очекује се да ће ове године Турску посетити више од пет милиона Руса, што је више него што је било пре кризе у руско-турским односима.
Ипак, политичка неслагања не сметају Москви и Анкари да развијају сарадњу у војнотехничкој сфери.
Подсећања ради, у фебруару прошле године Русија је обуставила испоруке оружја Турској, а такође и сервисирање раније испорученог оружја. Раније је турска армија куповала од Москве стрељачко оружје и артиљеријске системе, а јесенас су ти контакти обновљени.
Руски председник јеу више наврата говорио о томе да интересовање за руским оружјем расте. Према његовим речима, „то је захваљујући ефикасном коришћење оружја у стварним условима борбе, укључујући и антитерористичку операцију у Сирији“.
Како се очекује, током сусрета Путина и Ердогана у Сочију могло би да се размотри питање испоруке руских ракетних система С-400 „Тријумф“. Један од извора финансирања трансакције могао би да буде и руски кредит.
Турски шеф дипломатије Мелвут Чавушоглу је изјавио да су Москва и Анкара постигли принципијелни договор о испоруци система С-400 и да су у току преговори о цени.
Руски сенатор Виктор Озеров је говорио о томе да Русија позитивно гледа на перспективу развоја руско-турских односа у целини, и у војној сфери посебно.
Аналитичари подсећају да после сусрета са Путином Ердогана очекује посета САД и сусрет са Трампом.
„Турска са Америком има озбиљније несугласице, него са Русијом и због тога ће састанак у Сочију Ердоган покушати да искористи како би делимично изгладио односе са Москвом и премостио јаз који тренутно постоји. Играјући на карту разилажења америчких и руских ставова о Сирији, покушаће да ојача своје позиције уочи сусрета са Трампом“, закључује Ел Мурид.
