Тензије у руско-америчким односима постале су кочница у спољној политици Вашингтона, америчка администрација без Русије више није у стању да решава горуће међународне проблеме, с обзиром на то да је Русија постала незаобилазан фактор у решавању бројних питања, почев од Блиског истока, преко Украјине, али и борбе против тероризма, тврди бивши амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић.
Он наводи и да разговор Путина и Трампа улива наду да ће до њиховог састанка коначно и доћи.
„Трамп је своја предизборна обећања темељио на томе да ће са Путином одмах након доласка на власт успоставити тесне односе, срести се, разговарати и решавати светска питања. Међутим, снажни унутрашњи притисци и удари спутали су га у тој намери. То је једина коцкица у том спољнополитичком мозаику која недостаје Вашингтону“, истиче Ђукић.
Стога, како додаје, сусрет двојице лидера, који би могао да буде одржан током самита Г20 7. и 8. јула у Хамбургу, био би од изузетног значаја са цео свет.
Да су двојица лидера спремна за сусрет у Хамбургу потврдио је и помоћник руског председника Јуриј Ушаков. „Обојица председника изјаснила су се у корист организовања билатералног сусрета, време је да се он већ одржи, а као могућа шанса поменут је Хамбург", рекао је Ушаков.
Са друге стране, руски политички аналитичар Алексеј Пањин није толико оптимистичан. Он тврди да то што овог пута није било никаквих детаља о телефонском разговору, показује да не би требало очекивати никакав конкретан напредак у односима Москве и Вашингтона.
„Изузетно је пуно времена неопходно посветити само набрајању свих проблема који реално постоје између САД и Русије. Стога, за тако кратко време није било могуће заузети неки конкретан заједнички став, посебно ако се узме у обзир да је Трампова позиција склоп спољних и унутрашњих утицаја. Са друге стране, Путинов став је прилично јасан. Мислим да је једино што можемо рећи да је овај разговор више био покушај да се ставови двојице лидера синхронизују“, истиче он.
Пањин наводи и да Сирија представља једну од ретких тачака где се интереси Русије и САД пресецају, стога је и толико времена у телефонском разговору Трампа и Путина било посвећено управо тој теми.
Међутим, додаје он, проблем је што на Блиском истоку у целини, без дијалога међу самим етничким и религиозним групама, у принципу не би требало очекивати било какво конкретно решење, а до тог дијалога не долази јер свака страна у том конфликту сматра да је једино она у праву.
„Из тог разлог, нажалост, шта год да се договоре велики играчи, тешко да ће бити мира док се локално становништво међусобно не договори“, закључује Пањин.
Према речима америчког државног секретара Рекса Тилерсона, САД и Русија договорили су се да обнову односа започну заједничким радом на решењу сиријског сукоба. Разговор Путина и Трампа је прокоментарисао и председник Одбора за међународне послове руског Савета Федерације Константин Косачов који је рекао да су у борби против тероризма и у обуздавању ракетно-нуклеарног програма Северне Кореје, Русија и Америка заиста потребне једна другој.
„Трећи контакт двојице председника потврдио је да руско-амерички дијалог не стоји у месту, да су за његов развој заинтересоване обе стране, и да он може да се одвија само на равноправној основи“, рекао је руски сенатор.
