По мишљењу аналитичара, нацрт закона је директан удар на америчког државног секретара Рекса Тилерсона и друге републиканце који послују са Русијом у енергетској сфери.
Једна од важних тачака тог нацрт закона је забрана дубоког бушења на територији арктичког епиконтиненталног појаса или из плоче шкриљаца „ако се производња нафте врши на територији Руске Федерације или у морским областима које она контролише“.
Издавање дозвола америчким компанијама да буше нафтних налазишта у Русији било је обустављено још у Обамино доба. Концерн „Eксон мобил“, који има заједничке пројекте са „Росњефтом“, обраћао се бившој и актуелној администрацији Беле куће са молбом да та ограничења буду укинута, али су у оба случаја одбијени.
Аналитичари сматрају да је такав нацрт закона Вотерсове изазван њеном жељом да зада ударац репутацији државног секретара Рекса Тилерсона, који је од 2006. био на челу „Ексон мобила“ и имао пословне везе са Русијом. Демократе страхују да ће Тилерсон утицати на одлуку вашингтонске администрације о даљој судбини антируских санкција, иако је он раније изјављивао да се никада није бавио лобирањем, а такође је више пута рекао и да не види разлоге за њихово укидање.
Други разлог који се помиње је и жеља демократа да напакосте Русима. Долазак Американаца на руска нафтна налазишта значи и долазак новe технологијe, које Руси немају, па Американци хоће да лише Русију нових технологија.
Аналитичари истичу да су такве мере контрапродуктивне и да могу задати озбиљан ударац америчким компанијама које покушавају да учествују у развоју арктичког епиконтиненталног појаса Русије, а такође и да блокирају сарадњу између „Ексон мобила“ и „Росњефта“.
Политиколози сматрају да је Тилерсон сачувао свој неформални утицај у компанији, иако је формално поднео оставку на место извршног директора „Ескон мобила“.
Осим тога, на Западу га бије глас да има има боље односе са Путином од већине Американаца. Он је са руским нафташима проводио сате преговарајући о пословима и улагању милијарди долара у руску нафту, а Кремљ га је одликовао и „Орденом пријатељства“, што је највиша почаст коју руска држава може да додели неком странцу.
Схватајући да је Тилерсон један од главних играча у Трамповом тиму, демократе покушавају да ударе на његову репутацију. Међутим, аналитичари подсећају да Демократска странка нема већину ни у горњем, ни у доњем дому Конгреса, па оцењују да би тај нацрт закона могао да се суочи са оштрим противљењима.
„Мислим да је сама Америка заинтересована за реализацију заједничких пројеката на арктичком епиконтиненталном појасу, и не ради се само о ’Ексон мобилу‘, на чијем је челу био Рекс Тилерсон. Америчке нафтне компаније су чак и лобирале за укидање санкција и сматрале да би то требало да буде један од приоритета спољне политике Вашингтона. Не верујем да би ова забрана имала последице за Русију, јер ће „Росњефт“ и друге руске компаније сигурно наћи нове пословне партнере, а значи и финансијске и технолошке могућности, које су неопоходне за наставак освајања Арктика. Мислим да би овом забраном Америка ’пуцала себи у ногу‘ и не верујем да ће тај предлог бити усвојен, тим пре што је пре неколико дана Сенат одбио да уведе нове санкције Русији. Ова иницијатива о забрани је пре свега покушај демократа да ометају нормализацију односа између Русије и САД“, каже за Спутњик руски политиколог Борис Межујев.
Сарадња „Ексон мобила“ и „Росњефта“ почела је 2012. године. Амерички концерн добио је право да истражује резерве нафте у водама руског Арктика, право на бушење новим технологијама у Сибиру и могућност да обави истраживање налазишта у Црном мору.
После увођења санкција компанији је било дозвољено да заврши започете пројекте, након чега је сарадња замрзнута. Америчко Министарство правде обуставило је издавање дозвола за бушење свим компанијама, укључујући и „Eксон мобил“. Представници концерна су 2015. године саопштили да губици због санкција могу достићи суму од милијарду долара. Према процени руског министра енергетике Александра Новака, од рестриктивних мера усвојених у САД у већој мери су страдале америчке компаније.
Истраживање Арктика и бушење нафтних налазишта у том региону имају велики потенцијал. Према подацима Америчког геолошког института, на Арктику лежи 13 одсто светских залиха нафте и 30 одсто светских неоткривених резерви гаса. Данас три четвртине овог региона контролишу Русија и Канада.
Руски министар енергетике је раније навео да је 2016. године на Арктику произведено скоро 90 милиона тона нафте, што представља 17 одсто укупне производње нафте у Русији и око 500 милијарди кубних метара гаса, што је око 80 одсто укупног обима.
„Површина аркитичког епиконтиненталног појаса Русије, према званичним међународним организацијама, износи 4,1 милион квадратних километара. Поређења ради, цела ЕУ заузима површину од 4,2 милиона квадратних километара, а без Велике Британије, ЕУ је чак и мања од руског епиконтиненталног појаса. Осим тога, велике залихе угљоводоника се налазе у Источном Арктику. То што сада предлажу америчке демократе био би ударац на будућност економије САД, јер се око 90 одсто неистражених залиха угљоводоника у свету налази на територији руског арктичког региона и у суседним областима. Американци такође имају залихе, али су оне знатно мање. Осим тога, Русија за разлику од САД има драјвер за развој економије тог региона, што гарантује велике приходе у скорије време. Мислим на Северни морски пут, који се тренутно активно развија. Он даје могућност за развој танкирања бродова, а то је најбољи бизнис у овој сфери, а о томе ће вам рећи сваки нафташ. То је као ’бензинска пумпа‘, само што бродови не купују 20 литара горива, већ четири тоне и потражња је огромна. Самим тим, ко први успе у том бизнису, тај ће и победити. ’Ексон мобил‘ то одлично схвата“, каже водећи експерт Савеза произвођача нафте и гаса Русије Рустам Танкајев.
Ако конгресмени забране Американцима да учествују у том уносном бизнису, истиче експерт, будуће генерације те земље ставиће на зид срама оне који су усвојили такав закон, не размишљајући о будућности.
