Посета немачке канцеларке Ангеле Меркел, сусрет шефова дипломатија САД и Русије Рекса Тилерсона и Сергеја Лаврова на Аљасци, долазак турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у Сочи, али и најава доласка италијанског премијера Паола Ђентилонија говори о томе да се Русија вратила у светску политику у правом светлу, а то се у највећој мери огледа на Блиском истоку, тврди Стеван Гајић са Института за европске студије.
Он сматра да санкције нису биле главна тема свих ових разговора, већ да се више говорило о конфронтацији која постоји између Европе и Русије, која вуче корене и пре украјинске кризе. „Сетимо се, непосредно пред Украјину догодила се криза између Русије и Холандије. Све је почело, објашњава он, након што је „на волшебан начин“ претучен руски дипломата у Холандији, затим се слична ствар догодила холандском дипломати у Москви. Дакле, та атмосфера на Западу је стварана дуго времена, истиче он.
Када је реч о Меркеловој, Гајић наводи да је она у Русију дошла да реализује искључиво немачке стратешке интересе, упркос политици санкција и жестокој реторици коју спроводи. То је, како је навео, пре свега изградња гасовода „Северни ток 2“, али и решавање питања Украјине, поготову ако се узму у обзир предстојећи избори у Немачкој.
Он такође тврди да Меркелова у Русију није дошла да моралише Путину, већ да реши важна питања за саму Немачку, самим тим разговори су били далеко конкретнији него што се то чинило јавности.
Говорећи о значају њене посете за Русију, Бранко Влаховић, дугогодишњи дописник „Вечерњих новости“ из Москве, сматра да је она била битнија када је реч о украјинској кризи него због Сирије. Управо је са Меркеловом, како наводи, важно разговарати како би извршила притисак на Кијев да буде кооперативнији, с обзиром да сва актуелна реторика представља нонсенс — Москву оптужују да кочи имплементацију Минског споразума, а да Русија није ни директни учесник у конфликту.
Са друге стране, питање санкција јесте била тема, додуше приликом сусрета Путина и Ердогана, а два лидера су се договорила да све ограничавајуће мере буду укинуте, са искључењем увоза турског парадајза у Русију, али и укидања виза турским грађанима.
Влаховић каже и да је то логично, будући да је Русија за ово време направила много сопствених плантажа парадајза, те да не треба очекивати да ће руске власти по кратком поступку довести своје произвођаче у неповољни положај.
Говорећи о самом односу између Русије и Турске, Гајић сматра да је он након кризе проузроковане обарањем руског бомбардера крајем 2015. године постао далеко поштенији, а верује и да је лични однос самих лидера тих земаља веома добар. Једино се не треба изненадити, упозорава он, уколико се опет не догоди нека нова провокација. Једном, додаје он, догодило се обарање авиона, други пут убиство амбасадора…
