Санкције које је затражио Запад имале су за циљ да ограниче истраживања Русије у области нових технологија за експлоатацију нафте и природног гаса. Оне су, пре свега, усмерене против нафтних ископавања у дубинама Црног мора, против операција на арктику, као и против коришћења нових технологија у Сибиру.
Према мишљењу америчког листа, органичавајуће мере се не примењују увек по истом принципу, што изазива неочекиване последице. Велику штету од санкција претрпела је, како подсећа лист, америчка компанија „Ексон мобил“.
У априлу је Трампова администрација одбила молбу компаније да из санкционог програма изузме низ заједничких пројеката с „Росњефтом“ повезаних с истраживањем нафтних изворишта у Црном мору.
„Ексон мобил“ изгубио је једно од последњих потенцијално исплативих нафтних изворишта и није успео да сачува предност над конкурентима коју је стекао 2011. године закључивањем споразума с Русијом о заједничком освајању нафтних залиха у Црном мору.
Истовремено, Европска унија својим нафтним компанијама даје много већу слободу у пословању с Русијом, без обзира на санкције, наводе аутори текста.
Британској компанији ВР дозвољено је да задржи готово 20 одсто акција „Росњефта“, што јој је омогућило да у 2016. повећа профит за 590 милиона долара.
Италијанска компанија „Ени“ у партнерству с „Росњефтом“ припрема се за копање нафтне бушотине у Црном мору крајем 2017. године, као и истраживање арктичких вода Баренцовог мора, подсећа лист.
Недоследност Запада, када је о санкцијама реч, довела је у питање њихову ефикасност. „Када се санкције не примењују на јединствен начин, јављају се неочекиване последице“, закључује „Волстрит џурнал“, цитирајући бившег потпредседника државне Експортно-импортне банке САД Била Арнолда.
Бивши министар енергетике Русије Игор Јусуфов изјавио је да су санкције приморале руске произвођаче да користе кинеску опрему која је јефтинија од западне, али је боље прилагођена „екстремним условима у Русији“.
