„За Црну Гору ће то имати многе негативне последице. Као прво, нису сви Црногорци подржали улазак земље у Северноатлантску алијансу. Од значаја је и то што раније Црна Гора није уплаћивала никакав новац у заједнички војни буџет НАТО-а, а сада ће јој заврнути све руке и натерати је да испуњава одлуке Велшког самита из 2014. године и прошлогодишњег Варшавског самита и да издваја 2 одсто од свог БДП-а. Они ће морати, једноставно ће их натерати, да пређу на систем наоружања НАТО-а, тј. да купују технику, оружје и муницију. А ако не буде новца, натераће становнике да стегну каиш и поделе тешко зарађену сламарицу, на пример, на рачун смањења социјалних давања. Осим тога, црногорска војска ће сада ићи на ратна жаришта у саставу контингената НАТО-а. Укратко, десиће се делимичан губитак војно-политичког суверенитета Црне Горе“, рекао је Владимир Кожин за Спутњик.
Улазак Црне Горе у НАТО ће се по његовом мишљењу одразити и на њене односе са Русијом.
„Пракса је већ показала да су све државе које су у последњем таласу примљене у НАТО почеле да негују јако антируско расположење. Као што знамо, та болест је дуга и не лечи се брзо. Зато ће се то одразити и на наш заједнички туризам, и на бизнис и на међуљудске контакте“, сматра војни експерт.
Влада Црне Горе објавила је јуче да су сви чланови Северноатлантског савеза ратификовали Протокол о приступању Црне Горе Алијанси.
Ратификација Протокола од стране свих земаља-чланица НАТО-а потписаног у мају 2016. године био је неопходан услов да се Црна Гора прикључе том савезу.
Премијер Црне Горе Душко Марковић изјавио је да ће формално придруживање НАТО-у, највероватније на наредном самиту Војне алијансе током маја месеца, допринети стабилности и економском интересу земље, али и целом Балкану, укључујући и повећан прилив страних инвестиција у Црној Гори.
Раније је Министарство одбране Црне Горе саопштило да ће годишње издвајање Црне Горе за буџет НАТО-а износити 450.000 евра, што је 0,027 одсто годишњег буџета тог савеза.
