Библиотека „Сергеј Михалков“ отворена је у Београду, у оквиру сарадње Библиотеке града Београда и Руског фонда „Култура“ из Москве. Две хиљаде књига, као и мултимедијална грађа, постали су део фонда библиотеке „Владан Десница“ у Сава центру.
„Ми библиотеке руске литературе отварамо на молбу читалаца разних земаља и градова. Сада нам се отворила могућност да такву библиотеку отворимо у Србији, и то смо учинили с великим задовољством. Иако носи име Сергеја Владимировича Михалкова, познатог писца за децу, ово није само библиотека дечје књижевности. У њој су сабрана најбоља дела класичне руске књижевности. То је библиотека за одрасле и за децу, у њој има и књига о уметности, историјских и географских књига, атласа, разних каталога. Надам се да ће она имати успеха код овдашњих читалаца“, каже у разговору за Спутњикову „Орбиту културе“ представница Фонда, супруга руског књижевника Јулија Суботина Михалкова.
Најзападнија тачка у којој се налази библиотека с именом славног руског писца јесте Ирска, а сличне колекције руске литературе добили су и Минск, Калињинград, Грозни, Санкт Петербург, Уљановск. Библиотеке „Сергеј Михалков“ доступне су и житељима у Словачкој и Пољској, у Јужној Осетији.
Сергеј Михалков је један од омиљених аутора међу руском децом. Опробао се у готово свим књижевним жанровима — прози, поезији, драматургији, публицистици, критици.
Прославио се 1935. године дечјом поемом „Чика Стјопа”, која је до дана данашњег остала обавезан део дечје лектире и продата је у готово милијарду примерака.
Писао је филмске сценарије, а на основу његових стихова снимани су популарни цртани филмови. Највише је, међутим, волео да пише басне, прича Јулија Михалкова.
„Сергеј Владимирович је био изузетно оштроуман и зато је веома волео басне и веома их је успешно писао. То је веома редак жанр, њиме се ретко ко бави, поготово данас. У свим збиркама басни обавезно су дела Езопа, Крилова и Михалкова“, сведочи наша саговорница.
Податак који, вероватно, многима није познат јесте да се Сергеј Михалков уписао у историју и тако што је написао текстове прво за совјетску, а потом за руску химну. Речи совјетске химне коју је написао Михалков величале су лидера Совјетског Савеза Јосифа Стаљина, док је ревидирана верзија из 1977. била посвећена Владимиру Лењину. Након слома Совјетског Савеза, на молбу председника Владимира Путина, Михалков је 2000. написао нови текст који слави руске природне лепоте и величину огромне земље.
„Сергеј Владимирович је веровао да химна нису стихови, него да је химна — државна молитва“, истиче Јулија Михалкова.
Стваралачки дух прослављеног руског књижевника наставио је да живи како кроз његова дела тако и кроз изразит таленат његових синова — славних руских редитеља Никите Михалкова и Андреја Кончаловског.
