Политички аналитичари и доступни резултати анкета наговештавају да ће досадашњи председник умерених политичких ставова Хасан Рохани избити на врх међу четири кандидата, али би свештеник радикалних схватања Ибрахим Раиси могао да му отежа пут ка реизбору.
Рохани, 68-годишњи свештеник, ставио је своју политичку будућност на коцку отварајући Иран ка спољном свету и савладавајући противљење радикалних политичара постизању историјског нуклеарног споразума у замену за ослобађање од погубних санкција, наводи АП.
Данас ће Рохани утврдити да ли гласачи мисле да је то довољно да би га задржали на челу земље.
Није сигурно да ће Рохани победити већ данас, а у том случају, односно ако ниједан кандидат не добије већину гласова, два кандидата са највећим бројем гласова бориће се за победу у другом кругу, недељу дана касније.
Роханијеве присталице су се у центру Техерана протекле ноћи окупиле исказујући му подршку, а скуп је био претежно миран, иако су истовремено окупљање, мада мањег обима, организовале и присталице Роханијевог главног ривала, радикалног свештеника Ибрахима Раисија.
Раиси је и професор права и бивши тужилац који води утицајну верску добротворну фондацију, а ужива и подршку два главна свештеничка тела. Он заговара популистичку реторику против корупције, позивајући на много оштрији став против Запада и тврдећи да нуклеарни споразум није побољшао животе сиромашних, наводе агенције.
Председнички кандидати су још Мустафа Хашемитаба, прореформски политичар који се кандидовао за председника и 2001, и Мустафа Мирсалим, бивши министар културе.
Роханију не иде на руку осећај међу многим Иранцима да нуклеарни споразум постигнут 2015. године, у складу са којим су Ирану наметнута ограничења програма атомске енергије, није донео економску корист земљи.
Иако су Ирану укинуте неке санкције у вези са нуклеарном енергијом, друге америчке и међународне санкције остале су на снази, а незапосленост је и даље велика, са скоро трећином младих без посла.
Победа Роханија могла би да доведе до даљег слабљења ограничења личних слобода, док би победа радикалног кандидата могла да доведе Иран до новог сукоба са Западом у време када је амерички председник Доналда Трамп позвао на чвршћи став према тој земљи, оцењује америчка агенција.
Ко год да победи, могао би да утиче на избор наредног врховног вође, а самим тим и на управљање земљом.
Према иранском систему, жене не могу да се кандидују за председницу, а председник је подређен само врховном лидеру, кога бира свештенички савет и који има последњу реч о свим државним питањима.
Председничка функција је, међутим, моћна, са значајним утицајем на домаћу политику, државну бирократију и спољне послове.
