„Тиранска платформа“, највећи камен спотицања током петомесечног колапса у Македонији насталог после ванредних парламентарних избора у децембру прошле године, кључни услов за формирање владе у дану када је лидер СДСМ-а Зоран Заев добио мандат за њен састав, готово да није ни поменута.
Гаранције које је Заев написао и потписао и предао председнику државе Ђорђу Иванову у којима се, да апсурд буде потпун, заклиње да ће поштовати Устав Македоније и њену унитарност, биле су залог за добијање мандата за састав владе. А владу, односно посланичку већину у парламенту, намакао је захваљујући гласовима албанских партија, пристајањем на њихову платформу договорену у Тирани под капом главног патрона, која управо заговара промену уставног уређења Македоније, односно њену федерализацију.
Где је нестала „тиранска платформа“ око које се месецима све вртело и да ли су на то реаговали представници албанских партија?
Саговорник Спутњика, политички аналитичар Бранко Ђорђевски каже да дан после и даље нема реакција и да је управо највећа енигма у македонској јавности са каквим ставом ће изаћи албанске партије по том питању. До сада је само ДУИ саопштио да стоји иза изјаве Заева приликом преузимања мандата у којој, међутим, нема ничега од захтева Албанаца на којима су инсистирали, напомиње Ђорђевски.
„Сада је питање како ће друге две албанске групације реаговати на то, Беса и Алијанса за Албанце. Они су до сада саопштавали да они подржавају Заева као мандатара, а да ли ће и како учествовати у влади, то ће бити резултат међупартијских преговора са мандатаром, који ових дана треба да се интензивирају. Беса је по давању мандата Заеву поновила да не инсистира на промени Устава, али да тражи редефинисање македонске државе, али још нису објаснили шта то значи“, каже аналитичар из Скопља.
Засад нема албанског отпора изјави Заева и стиче се утисак, додаје он, да „тиранска платформа“ и није била толико категорични услов албанских партија, као да је остављена у страну. „Можда је то резултат притиска међународних фактора на Албанце који су веома кооперативни када до њега дође“, констатовао је Ђорђевски. Тада, како је оценио, лако одустају од нечега што је било ултимативни услов.
„Шта се крије иза промене у односу на ’тиранску платформу‘, шта се ваља иза брега, видећемо наредних дана“, каже македонски аналитичар.
Можда ће се, напомиње он, тражити начин да албански захтеви из „тиранске платформе“ уђу на мала врата, посредством доношења закона, о језицима на пример. „Ја очекујем да се то деси на тај начин. Албанске партије ипак морају нешто да добију после читаве ове драме која траје пола године, када је Македонија доведена у ситуацију да се пита хоће ли опстати као држава“, истиче Ђорђевски.
Према његовој процени, Заев и албанске партије су показали да су лојални Западу, Бриселу и Вашингтону, и он сматра да ће се та веза још више учвршћивати.
„Једноставно, оно што се тражи од ове владе — она ће испоручивати“, закључио је Ђорђевски за Спутњик.
