Научници су установили да постоји чврста веза између дуговечности и уноса масти. Након истраживања које је обухватило 35 врста живих бића, укључујући и човека, научници окупљени у мултидисциплинарни тим Сколковског института науке и технологије (Сколтех) у Москви, дошли су до закључка да дуговечност зависи од процеса који се одвијају унутар ћелија масти.
Једна од ауторки истраживања, научна сарадница центра Сколтех Катарина Храмејева за Спутњик објашњава да се наш мозак највећим делом састоји од масти, заправо чак више од 60 одсто:
„Зато би било интересантно не само изучити везу масноћа са дужином живота, већ како се током еволуције мењала концентрација масноћа у одређеним облицима и како је дошло до тога да је само човек постао разумно живо биће. Наша истраживања и у том смислу покушавају да установе одређену законитост“, истиче Храмејева.
Наша саговорница наводи и чињеницу да иако је просечна дужина живота у последњих 200 година драстично порасла, максимална дужина живота у суштини се није променила:
„И ако желимо да продужимо животни век, морамо прво да разумемо који су то механизми у организму одговорни за тако чврсту баријеру која не дозвољава да човек живи дуже од, рецимо, 110 година“, наводи руска научница.
Ипак, не сме се занемарити чињеница да баш на Кавказу живи 42 одсто свих становника планете који су достигли 100 и више година старости. О дуговечности и добром здрављу становника Кавказа испредају се многе приче, па чак и легенде и чини се да готово сваки кавкаски горштак има свој рецепт за дуги животни век. Док једни сматрају да их дуговечнима чини чувено добро вино, други кажу да је то мешавина планинског и ваздуха који стиже са обала Црног мора.
Шта једу стогодишњаци на Кавказу?
Кавкасци једу нискокалоричну храну уз обиље киселих млечних производа, попут чувеног кефира који омогућава развој „добрих“ бактерија (пробиотика) које су неопходне за рад органа за варење. Осим тога, њихова трпеза обилује намирницама биљног порекла, а влакна су такође од изузетног значаја за здравље целог стомачног тракта. Љути сосови од паприке препуни капсицина помажу код разлагања масти током варења, а уз то чине крв мање густом, чиме се посредно избегавају инфаркт, тромбоза и мождани удар. Дуговечни људи са Кавказа, уопштено говорећи, једу храну која обилује полинезасићеним масним киселинама, другим речима једу намирнице које садрже мало холестерола, а много природних антиоксиданата и витамина.
Чисти, разређени планински ваздух такође игра битну улогу у животу дуговечних Кавказаца. Геронтолози су дошли до закључка да је респираторни систем код стараца у Абхазији у далеко бољем стању него код њихових вршњака у неким другим пределима, као и да ови древни горштаци укупно гледано далеко ређе оболевају од плућних болести. Близина Црног мора је такође битан фактор, јер ваздух на Кавказу обилује негативним јонима који су директно повезани са процесима оздрављења и дуговечности.
Можда најважније од свега је и то што су становници Кавказа увек срдачни, пријатељски расположени и ретко брину. Геронтолози који су изучавали феномен дуговечности на Кавказу такође подвлаче и да су сви они који су доживели позну старост, током живота тежили да конфликте реше на миран начин, најпре уз договор.
За шта су све важне масти
Научници имају неколико теорија у вези са старењем организма. Геронтолози, према једној од њих, тврде да у старењу организма најважнију улогу играју масти. Управо масти, кажу научници, окидач су почетка процеса старења. Природа је предвидела складиштење и чување масти као вид механизма заштите у случају да организам мора да преживи неку ванредну околност попут епидемија и болести, ратова и гладовања. Такође, природа се постарала да разради све механизме преживљавања како би човек могао да остави потомство и продужи врсту.
