У епидемиолошким анкетама ТХЛ-а учествовало је близу пола милиона људи. У студији је коришћен материјал британске „Биобанке“ као и прилози међународних истраживача. Резултати су објављени у научном магазину „Лансет јавно здравље“.
У истраживању су друштвена изолација и осећај усамљености идентификовани као фактори повећања ризика за прерану смрт. Усамљеност је повезана и са другим факторима здравља, пушењем, алкохолизмом, социо-економским проблемима и симптомима депресије, који сви доприносе ризику од преране смрти. Узгред, утврђено је да су изолација и усамљеност јако повезани са смртношћу од канцера.
На крају крајева, корелација између усамљености и ризика од преране смрти пронађена је и код мушкараца и жена, млађих и старијих, хроничних болесника и здравих, објавио је фински јавни сервис.
„Друштво би требало да обрати више пажње на превенцију усамљености, посебно друштвене изолације. На то се може утицати, између осталог, активностима које би ујединиле друштвену заједницу“, изјавио је руководилац истраживања професор Марко Елованио за фински дневник „Хуфвудстадсбладет“.
Константна усамљеност је идентификована као здравствени ризик, чак и ако се особе не осећају усамљеним. Међутим, потреба за друштвеним контактима сматра се индивидуалном, због чега се сматра да усамљеност не носи директне претње. Ипак, истраживачи наглашавају важност друштвених и здравствених услуга, посебно услуга институција за ментално здравље које помажу појединцима.
Finland's country-themed emojis include Kalsarikännit: concept of drinking at home alone in your underwear🇫🇮🛀👙☕️ https://t.co/MjNgV4VPSw pic.twitter.com/E7reMESwFh
— Emojipedia 📙 (@Emojipedia) April 3, 2017
Бивша председница Тарја Халонен раније је усамљеност окарактерисала као реални проблем који погађа све друштвене групе, и од тада је тај проблем стекао значајну пажњу у медијима и научним круговима.
У претходној студији Универзитета у Турку утврђено је да усамљеност утиче на физичко и ментално здравље, на појаву или погоршање менталних и соматских болести и да ограничава перформансе особе. Генерално, 57 одсто мушкараца и 54 одсто жена сматрало је да је усамљеност здравствени и психо-социјални проблем, док се 69 одсто мушкараца и 59 одсто жена жалило на здравствене проблеме.
Крајем 2015. ТХЛ је упозорио да се више од 400.000 од укупно 5,4 милиона Финаца осећало усамљеним, и да се терет изолације повећавао током празника. Усамљеност је описана као „стање животне угрожености“ која носи веће ризике од гојазности.
Још један извештај показао је везу усамљености са порастом ризика смртности од алкохолизма, без обзира на пол, социо-економски статус или специфични узрок смрти.
Последњи извештај су финансирали Финска академија, скандинавски истраживачки одбор „Норд Форск“ и британски Медицински истраживачки савет. У истраживању су учествовали 466.901 мушкарац и жена, који су у просеку праћени шест и по година. Осим ТХЛ-а, у истраживању су учествовали и универзитети у Турку и Хелсинкију, и фински Институт за здравствену заштиту радника.
