Амерички председник Доналд Трамп поновио је на самиту НАТО-а у Бриселу критике чланицама Алијансе да не улажу у финасирање те организације у мери у којој се то од њих очекује. Како је навео, 23 од 28 чланица још увек не плаћа оно што би требало за своју одбрану што, тврди амерички лидер — „није фер према људима и пореским обвезницима САД“.
Трамп је до сада у више наврата експлицитно тражио да чланице НАТО-а повећају своје војне буџете на два одсто БДП-а, а само пет је то и учинило — САД, Велика Британија, Пољска, Естонија и Грчка. Зашто неке од најбогатијих европских чланица Северноатлантске алијансе одбијају да више уложе у одбрану и да ли ће променити став након последње опомене америчког председника?
Војни аналитичар Александар Радић за Спутњик каже да упркос отреситом ставу Доналда Трампа, у НАТО-у не постоји механизам који некоме може да наметне колико ће новца улагати у одбрану. Према његовим речима, та организација окупља независне војске и владе чланица НАТО-а су те које одлучују колико ће новца потрошити.
„Наравно, реч је ипак и о моралној одговорности која се, ако сте савезници унутар једне организације, просто подразумева. Америчко незадовољство засновано је на томе што се дуже време мислило да неких озбиљнијих проблема неће бити, па су европске владе смањивале удео војних трошкова у свом БДП-у и усмеравале новац на неке друге ствари, док су Американци ушли у низ војних интервенција, негде са новцем НАТО-а, а негде самостално када не би добиле подршку Алијансе. То је сада довело до раскола унутар Савеза јер су Американци своје људе непрекидно слали са ратишта на ратиште, имали су велике трошкове, пуно погинулих и рањених, па у Вашингтону има све више оних који критички гледају на Европу и питају: Шта сте ви све ово време дали од себе? Када је требало да се иде у Ирак, нисте подржали стварање НАТО операције, држали сте се по страни“, објашњава Радић.
Он додаје да, иако су европске чланице НАТО-а доприносиле неким операцијама, очигледно је да су Американци незадовољни партиципацијом својих савезника, како финансијски, тако и када је реч о практичној примени војне силе.
Политиколог Михаил Сињељников Оршак, међутим, сматра да Доналд Трамп не разуме у које је сврхе уопште створен НАТО.
„Сврха постојања Алијансе није у томе да Америка зарађује на испорукама наоружања европским партнерима, већ у томе да помаже САД у реализацији њене експанзионистичке политике. НАТО је пре свега инструмент спољне политике, а Трамп као да не разуме да је већина земаља ступила у тај савез јер не жели више да плаћа трошкове одбране, јер је то велико оптерећење за сваки буџет, а посебно за буџете малих земаља. Зато многе земље желе да имају тај амерички ’кишобран‘, чак и по цену сопственог суверенитета. Иако САД све то плаћају из свог џепа, заузврат добијају нове сателите. Таква су била прећутна правила игре у НАТО-у пре него што је Трамп дошао на место америчког председника и верујем да ће му његови саветници то врло брзо објаснити, па ће он одустати од ове идеје“, каже Сењељников Оршак за Спутњик.
Међутим, према речима војног аналитичара Александра Радића, Американци више неће бити стрпљиви када је реч о финансијским издвајањима њихових европских партнера у одбрану.
„Тон којим наступа амерички председник представља јасну поруку свима да ће морати да уложе више новца у одбрану, иако то издвајање неће бити једнолинијско нити ће било ко слати инспекције да проверава колико је ко платио, с обзиром на то да од земље од земље постоје разне специфичности. Међутим, мислим да је став о издвајању два посто БДП-а за одбрану сазрео и на националном нивоу у већини европских земаља, они су се тргле, поново се преиспитује обнављање јединица које су расформиране и враћање ускладиштене технике. Чак се и у нашем региону, где су сви оптерећени дубоким економским проблемима, осећа тај нови тон јачања оружаних снага, па верујем да ће и Србија, као војно неутрална земља, штошта предузети да би ојачала своје оружане снаге“, напомиње Радић.
Михаил Александров из Центра за војно-политичке студије Московског института за међународне односе верује да ће одређене земље дати све од себе како би издвојиле два посто БДП-а за потребе војске.
„То се углавном односи на русофобичне земље попут Пољске, Летоније, Литваније. Велика Британија ће и даље издвајати више од два посто, јер ова земља напушта ЕУ и спрема се да поново постане самостални играч на међународној сцени, док све остале земље и даље неће плаћати јер имају сопствене унутрашње проблеме. Међутим, САД ће и даље трпети такво понашање, неће бити лупања шаком о сто и уцена попут ’платите или напустите Алијансу‘ јер је америчка глобалистичка елита и даље спремна да субвенционише НАТО без обзира на многобројне економске проблеме унутар САД“, напомиње Александров.
Према његовим речима, амерички естеблишмент звог тога помало личи личи на заговорнике светске револуције у СССР-у током 1920-их, који су помагали неким радницима у Енглеској и другим европским земљама, док совјетски радници нису имали ни за хлеб.
