Ти пројекти нису новост, њих је заправо предложила још Хилари Клинтон у време док је била државна секретарка, али тада није било кључне подршке у Јужној и Југоисточној Азији, али ни на Средњем и Блиском истоку. Истини за вољу, Министарство спољних послова Индије се заложило да подржи америчку иницијативу, али до неких конкретних корака који би водили реализацији сарадње са САД није било.
Сада Стејт департмент ради на томе да мотивише Конгрес да издвоји финансијска средства за отварање бироа који би се бавио питањима Јужне и Централне Азије и који би пружао подршку развоју пројекта новог пута свиле, као и изградњи индо-тихоокеанског економског коридора. Из Стејт департмента такође јављају да намеравају да убудуће значајније подрже и један и други пројекат посредством америчке „меке силе“.
„Сви ти кораци воде обуздавању Кине“, сматра експерт Института оријенталистике РАН Татјана Шаумјан и за Спутњик објашњава све околности:
„Кина је врло озбиљно наступила при промоцији пројекта Пута свиле. Индија је одбила учешће на међународном форуму ’Један појас, један пут‘ у Пекингу због сопствених политичких мотива. Рекло би се да ће Индија предузимати своје кораке, јер не може остати сасвим по страни када се ради о тако великим пројектима који имају геополитички значај. Не искључујем да Индија жели да искористи иницијативу САД. Реализација пројекта попут Пута свиле у Азији без учешћа Индије је једноставно немогућа. Ако су САД спремне да иницирају нешто конкретно, то ће најпре бити са циљем подршке Индији како би обуздавале Кину.“
Видимо да је кинески пројекат Пут свиле подстакао САД да крену у реализацију сопственог истоименог пројекта, истиче у разговору за Спутњик експерт Центра за финансијске студије у оквиру Кинеског народног универзитета Љу Јинг:
„Амерички и кинески пројекат не би требало да конкуришу један другом, штавише, требало би размотрити могућност остваривања контаката и сарадње у оквиру те идеје. Представници САД су били присутни на пекиншком форуму који је забележио успех у оквиру свих дискусионих панела. Осим тога, председник Трамп је чак предложио велики програм инфраструктурне изградње у Кини.“
Индија подржава амерички нови пут свиле као врсту противтеже пројекту економског коридора који би повезивао западну Кину и пакистанску луку Гвадар, каже за Спутњик експерт Центра евроазијских студија у оквиру Дипломатске академије Министарства спољних послова РФ Андреј Володин:
„Индија нема могућност да самостално гради политику у односу на Кину и у том смислу се она делимично ослања на Русију, али и на САД у геостратешкој игри против Кине. То говори о познатој слабости саме индијске позиције. Из те перспективе, значај подршке Индије америчкој иницијативи може бити контрапродуктиван.“
Истовремено, требало би обратити пажњу на то што Кина на високом политичко-економском нивоу тражи нове међународне платформе, како би даље промовисала своју идеју и концепцију Пута свиле. Један од таквих сусрета је самит Г20. Зато поменимо да су у Пекингу су 24. маја на конференцији за медије министри иностраних послова Кине и Немачке изразили увереност да ће у глобалним размерама развој иницијативе ’Појаса и пута‘ проширити перспективе и дати моћни импулс делатности Групе 20. У Пекингу се надају да ће те две велике платформе, у оквиру којих се може даље развијати сарадња, такође моћи и да се међусобно стимулишу и допуњују свој рад.
