Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) издвојила је средства за унапређење реформи у Србији у области медија. Циљ пројекта је, наводно, да се „побољшају правни, нормативни и економски услови за рад у области медија у Србији“.
Познато је да би пројекат требало да крене почетком септембра, да се не тиче само новинара и издавача, него и оних који се залажу за слободу штампе, али и маркетиншких компанија, ПР агенција, као и регулаторних државних органа. Непознаница је количина новца.
„Да, тачно је. УСАИД је заинтересован за спровођење неког већег вишегодишњег, можда четворогодишњег пројекта везаног за јачање медијског система. Ја сам са њима разговарао једном или два пута и на то гледам позитивно, јер свако ко нам даје неке инпуте и паре да нешто уредимо је добродошао“, каже за Спутњик државни секретар Министарства културе и информисања задужен за медије Нино Брајовић.
Он одмах и додаје да је питање како ће то ићи јер имамо доста проблема.
„Нека удружења терају у једном правцу, друга у другом. Политизује се много“, констатује државни секретар за медије.
На питање у шта то све не би смело да се претвори, он каже: „У оно што није унапређење медијског система кроз законодавство“. Напомиње да немамо регулисану обавезу издвајања за локалне медије, нема минимума издвајања за локалне медије, нема обавезе расписивања конкурса…
Не спорећи да онај ко даје паре у томе сигурно има и одређене интересе, он истиче да је добро док се они поклапају са нашим интересима.
Ипак, суштинска дилема је да ли под „фирмом“ помоћи можемо очекивати и неку врсту америчког утицаја на овдашњи медијски простор, а Брајовић констатује да смо ми свакако изложени сасвим видљивом утицају.
„И добро је док је видљив — и мека руска моћ, европски утицај, амерички и арапски. Имамо регионалну телевизију Ал џазиру, ТВ Н1, Спутњик, те пројектне подстицаје из Америке за унапређење система. То јесте све нека врста утицаја“, каже Брајовић, који сматра да је то просто део амбијента у којем живимо где практично и не можемо нешто много да мењамо.
Добро је, каже, што су ти утицаји сада више избалансирани, него што су били у прошлости, па тако имамо, на пример, и руски Спутњик.
Он на ново улагање Америчке агенције за развој у овдашњу медијску сцену гледа као на враћање америчке иницијативе која је 2011. и 2012. године, са доношењем медијских закона, имала излазну стратегију.
„То враћање може да има везе са разлозима јачања такозване меке руске моћи, али и са стањем у региону и жељом да се јача капацитет медија који је лош“, каже Брајовић за Спутњик.
За дугогодишњег коментатора америчке политике, некадашњу главну и одговорну уредницу листа „Политика“ и доскорашњу председницу Удружења новинара Србије Љиљану Смајловић, нова улагања УСАИД-а у медијску сцену свакако имају везе са америчком борбом против Русије на Балкану, а поготово у Србији, где она има битно присуство када је регион у питању.
Она подсећа да је УСАИД у саставу Стејт департмента и објашњава да је оно што се назива улагањем у развој демократије у ствари део америчких напора да овде имају више утицаја и да се њихово присуство јаче осети.
„У сваком случају Американцима је стало да овде буду присутни, али и због тога што све више нагласка стављају на своје односе са Русијом. Они овде желе да ограниче руски утуцај или да спрече да он расте. Њима се чини да је овде руски утицај прејак и да су Руси овде веома активни“, оценила је Смајловићева.
На питање колико ће пројекат УСАИД-а стварно допринети независној уређивачкој политици српских медија и побољшању економских услова, она каже да ће финансијски сигурно значити.
„Како би иначе опстале организације БИРН, КРИК, ЦИНС… Све оне зависе од америчке и европске, али посебно од америчке помоћи и донација. Према томе врло је важна та помоћ“, каже Смајловићева и подсећа да НУНС и награде за новинарство додељује заједно са Амбасадом САД.
„Ја мислим да је то, вероватно, јединствен пример у свету да једно велико новинарско удружење са Амбасадом САД награђује новинарство и сугерише шта је право новинарство. И те награде уручује амерички амбасадор. То је знак врло озбиљног утицаја и признавања утицаја и америчког примата на овом терену“, закључује Смајловићева за Спутњик.
