У претходних десет година више од 330 жена у Србији изгубило је живот у породичном и партнерском насиљу. Када следеће године 18. маја први пут будемо обележавали Дан сећања на жене жртве насиља имаћемо прилику да сумирамо и једногодишње резултате закона о спречавању насиља у породици који ће почети да се примењује 1. jуна.
С обзиром на то да су у највећем броју случајева породично насиље трпеле жене, па и на одредбе закона које су из те чињенице произишле, могло би се рећи и да је реч о спречавању насиља над женама. На то указује и упозорење министра полиције Небојше Стефановића: „Ударите ли жену, ићи ћете у затвор“.
А то је и најважнија одредба у пропису, удаљавање насилника из стана до 32 дана.
Прво о томе одлучује полицијски службеник који може да удаљи насилника на 48 сати, а након тога суд да продужи на још 30 дана. То ће, по оцени министарке правде Неле Кубуровић, бити најефикаснија мера која може да спречи да дође до ескалације насиља. Око 800 особа, судија, тужилаца и полицајаца је, каже она, прошло обуку како би се проблем насиља у породици ефикасније решавао.
Наш познати психотерапеут др Зоран Миливојевић је, међутим, на старту сумњичав по питању његове ефикасности.
Оно што је проблематично у свему томе је, сматра он, што ће о степену угрожености и удаљавању насилника из стана одлучивати полицајац на лицу места. По мишљењу Миливојевића, без обзира на обуку коју је прошао, он ће, највероватније, аутоматски користити право изрицања удаљавања како не би био позиван на одговорност у случају да то не уради, а до инцидента опет дође.
Друга ствар је, истиче он, што закон не прописује казну за лажно пријављивање насиља, што се чини свуда у свету и на то указује и стручна литература, где се зарад добијања поена на суду поготово у случају развода и добијања старатељства над децом, прибегава лажима.
По његовом мишљењу, прешироко је дефинисано шта све насиље подразумева, од психичког до економског, тако да је ту велики полигон за могуће злоупотребе.
„Поред неких позитивних, закон ће имати и негативних последица, јер оно што је главни генератор насиља је неправедност. У случају лажног пријављивања насиља и осећаја неправде због тога мали је корак до појачане агресивности и стварног насиља“, каже Миливојевић.
Он је, додаје, врло скептичан и мисли да ће пракса брзо показати да то није баш добро решење и да ће морати да се уведе неки додатак, поготово у смислу казне за лажно пријављивање.
„Довољна је сумња да постоји насиље па да се покрене државни механизам, и мени тај закон делује недовршено и са пуно рупа и некако превише против мушкараца“, каже психотерапеут.
Он напомиње да су бројна убиства која су се до сада догодила, па чак и самоубиства, таква да их, како каже, ниједан закон не може спречити.
Мора да се ради не на насиљу као симптому, него на хармонизацији односа, поправљању представа о томе шта је љубав, а шта љубомора која је у највећем броју случајева узрок насиља у породици, истиче Миливојевић.
„Целој ствари треба прићи дубље када је држава у питању, првенствено едукацијом о хуманим односима, конфликтима, преговарању. Прича о насиљу није довољна, оно је тек на површини и бићемо сведоци великог броја злоупотреба закона што ће због осећаја преварености и издаје за последицу имати још веће генерисање насиља“, упозорио је он.
Решења у закону су, каже, некритички преузета из модела какви постоје на Западу.
„Ти наши стручњаци за насиље иду на разне едукације по свету, упознају се са тим моделима и у тој жељи да и ми будемо део тог света, примењују потпуно иста решења. Преписују и добре и лоше ствари из тих закона, неприлагођено“, оценио је Миливојевић за Спутњик.
Осим новог закона о спречавању насиља у породици, од 1. јуна ће, према изменама Кривичног законика, бити санкционисана и четири нова кривична дела.
Тако би један колико до јуче безазлен чин могао припаднике јачег пола да одведе пред судију, тачније, када мислећи да деле комплимент на рачун нечијих женских атрибута буду оптужени за сексуално узнемиравање.
Зашто не и у супротном случају, ако „одокативно“ омаловажавате мужевност јачег пола. И то је могуће, као и да ће измене Кривичног закона ући и у спаваће собе. Тако ће убудуће познато „вађење“ на главобољу у случају избегавања вођења љубави бити излишно. Довољна је претња законом, јер ће се, чак и у геј заједници, приморавање сматрати насиљем у партнерским односима.
У најкраћем, измене Кривичног закона ће санкционисати прогањање, полно узнемиравање, сакаћење женског полног органа и принудно закључење брака.
