„Главни проблеми на Западном Балкану су домаћег порекла: застој у реформама, корупција, економска стагнација и политичка нестабилност. Такође, уочавамо да се страхови и старе трауме користе да се скрене пажња са тих проблема. То су интерни проблеми региона“, рекао је Габријел.
Он је изразио забринутост због тога што „неке земље ван региона покушавају поново да успоставе сфере утицаја и притом у региону узбуњују суседе једне против других и против ЕУ.
„Ти фактори који не потичу из региона, али на њега утичу, још више смањују динамику реформи и јачају снаге које су заинтересоване за опстанак лошег статуса кво“.
„Уверен сам да је у интересу Западног Балкана и ЕУ да се поново заузме прави курс. А главни курс је јасан од самита у Солуну и због тога бих хтео да га потврдим: чланство шест земаља Западног Балкана у Европској унији — то је циљ“, рекао је немачки шеф дипломатије.
„Али искрена анализа мора да садржи и горку истину: перспектива чланства у ЕУ последњих година на Западном Балкану изгубила је део своје привлачности. Јавност је увек била разочарана када би схватила да је тај процес пун искушења и да дуго траје. Због тога се мора променити реторика у ЕУ, а и у региону. Уместо да се ЕУ криви за све што крене наопако, одговорни политичари требало би да охрабрују своје грађане на путу ка ЕУ, јер наша понуда још стоји“, рекао је Габријел.
Он је додао и да би опсежну помоћ коју ЕУ већ пружа региону требало много више учинити видљивом.
„Не може бити да, на пример у Србији, велика већина становништва још верује да је Русија та која пружа највећу финансијску помоћ. Не разумем, на пример, зашто некога на путу од аеродрома ка центру Београда поздравља велики билборд посвећен руско-српском пријатељству, док су жута и плава боја Европске уније потпуно невидљиве“, рекао је Габријел.
„Морамо убрзати велике инфраструктурне пројекте који су економски од виталног значаја и имају снажну симболику, као што је ауто-пут између Србије, Косова и Албаније.“
Немачки министар спољних послова зато је, ради финансирања тих пројеката, предложио оснивање додатног специјалног фонда. Чланице ЕУ, ЕФТА и ЕЕА могле би да буду донатори.
„Исти тако, требало би основати фонд за дуално образовање. Да, то све много кошта, али ако не уложимо новац сада, последице ће бити још много скупље“, закључио је Габријел, пренео је „Дојче веле“.
