О смени Доналда Трампа говори се откако је изабран на место председника Америке. Иако је изабран већинском вољом америчких грађана, политичке и економске елите САД и света не престају да размишљају како сменити са положаја председника Америке човека који им ни по чему не припада.
Од четвртка се Трампов тек започети председнички мандат налази под лупом оних који га заиста и могу сменити — Билдерберг групе. Чланови ове организације, за коју важи израз „светска влада“ окупили су се једва 50 километара од Овалног кабинета, у Шантилију у Вирџинији, како би расправљали о напретку Трампове администрације.
Прошле среде, луксузни хотел „Вестфилд Мериот“ у Шантилију затворен је за јавност и госте, а баштовани су посадили густу, високу живицу, како би заштитили крупне банкаре, бизнисмене и политичаре од непожељних погледа.
„Трампова администрација — извештај о напретку“ име је документа који се налази на врху дневног реда тајновитог заседања Билдерберга. Може ли новоизабрани амерички председник добити „отказ“ од светских моћника, који су се први пут окупили 1954. у Холандији у хотелу по коме је група названа?
Бела кућа одлучила је да њене боје на састанку бране највиши функционери администрације: саветник за националну безбедност Х. Р. Макмастер, секретар за трговину Вилбур Рос и један од главних Трампових стратега Крис Лидел.
Односи између Трампа и његове администрације са једне стране и моћника окупљених око Билдерберга са друге комплексни су, каже аналитичар београдског Института за европске студије Александар Гајић.
Билдерберг група, оличење глобализма, несумњиво је подржавала Хилари Клинтон у америчкој председничкој трци, окренута је против Трампа и утиче на структуре и Демократске и Републиканске странке, објашњава он.
„Међутим, питање је има ли она могућности да реализује поступак његовог опозива, с обзиром на то да Трамп има подршку доброг дела Републиканске странке и народа. Она је и до сада била окренута против њега и није успела да спречи његов избор, тако да је проблематично да ли је у стању да реализује поступак импичмента“, каже Гајић.
Могућност да Билдерберг негативно оцени досадашњи рад Доналда Трампа по интересе те групе постоји, међутим тешко је претпоставити шта то у пракси може да значи, сматра аналитичар Душан Пророковић.
„Доналд Трамп није се појавио сам од себе. Њега су, да би победио, такође подржали неки неформални центри моћи у САД. Претпостављам да су неки од оних који су финансирали његову кампању или подржали његов избор, уједно и чланови Билдерберг групе. Тако да од односа снага унутар саме групе, као и на америчкој политичкој сцени, зависи и какви ће ефекти свега тога бити“, каже Пророковић.
Глобалистичка елита свакако није очекивала Трампов избор за председника САД, каже Александар Домрин, професор московске Високе школе економије и стручњак за САД:
„Глобалистичка елита, Сорош, Кисинџер, па и сама група Билдерберг, сви су они мислили да ће председничко место припасти Клинтоновој. Али, глобалистичка елита је овде пренебрегла амерички народ, демос. Сам тај амерички демос је изабрао Трампа, а они представљају основу тог демократског друштва као и веома моћан ресурс у рукама било ког председника САД“.
Засад, Трамп, према Домриновом мишљењу, није учинио ништа што би могло да покрене импичмент, али он не искључује могућност да му нека афера буде монтирана.
„Мислим, претпостављам да на састанку Билдерберг клуба ипак неће бити покренуто питање о евентуалној смени Трампа. Пре је могуће да ће они осмислити неке полуге, неке механизме којима ће вршити притисак на њега“, сматра Домрин.
По свему судећи, Трампов досадашњи учинак на састанку Билдерберга биће детаљно разматран и ван извештаја. У Шантили су позвани и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, холандски министар одбране, као и високи европски политички функционери, шефица ММФ-а Кристин Лагард, холандски краљ, али као највеће изненађење скупа аналитичари најављују присуство кинеског амбасадора у САД.
Они ће на сесијама расправљати о будућности НАТО-а после првог састанка са Трампом, о кинеско-америчким односима, као и о улози САД у светским финансијским институцијама.
Као потврду претпоставке да се на састанку Билдерберга Трампу „нешто спрема“, аналитичари узимају и податак да је тамо присутан и Ерик Шмит, извршни директора Алфабета, холдинга у власништву Гугла, који је у протеклом периоду био изузетно критички настројен према Трампу.
Пре неколико недеља, Хенри Кисинџер, бивши саветник за националну безбедност и државни секретар САД, за кога се сматра да је спиритус мовенс Билдерберга, посетио је Белу кућу. Како је рекао, са председником Трампом разговарао је „о Русији и другим питањима“.
Кисинџер је, према Домриновом мишљењу, за разлику од многих других интервенциониста, човек реалне политике.
„Њему је јасно у датом тренутку шта је могуће постићи, а шта не. Кисинџер не рачуна на домаће издајнике, што га чини принципијелно другачијим политичарем у односу на Џорџа Сороша. Кисинџер је попут гласа разума у једном таквом клубу као што је билдербершки. Са друге стране, иако припада истој тој светској елити глобалиста, можемо га сматрати ’мањим‘ или ’нужним‘ злом“, каже Домрин.
Тако се деведесетчетворогодишњи стратег храпавог гласа опет намеће као кључни играч и посредник између Трампа и светске елите. Али, остаје отворено питање — каква је врста гласника Кисинџер био овај пут? Онај који носи свилени гајтан или човек који може да помири и изнађе компромис између Трампа и Билдерберга? Сазнаћемо у наредним месецима пратећи кретања на америчкој и светској политичкој сцени.
