За сада се „Вороњеж ДМ“ налази на експерименталној борбеној дужности. Али планирано је да уђе у употребу већ ове године. Радар брзе готовости покриваће североисточни правац који је остао „огољен“ од распада СССР-а. Теоретски, из правца Лаптевског и Источносибирског мора могли би да долете амерички „минуташи“ лансирани са платформи на Аљасци.
Совјетски Савез је разматрао ту опцију. Крајем осамдесетих година прошлог века у Јенисејску је завршена изградња огромног совјетског радарског система „Дарјал У“. Међутим, тачку на њега је ставила перестројка. Под притиском САД, које су инсистирале на кршењу закона о противракетној одбрани, радови су обустављени.
Војни експерт Михаил Ходаренок, који је у то време служио у ракетним јединицама, рекао је за портал „Утро“ да је станица била спремна скоро 90 одсто, али су је због одлуке Горбачова потпуно размонтирали, а потом и потпуно срушили, без обзира на чињеницу што је на изградњу потрошено десетак година и стотине милиона совјетских рубаља.
Уништење „Дарјал У“ било је први позив на буђење. Почетком деведесетих година прошлог века радарској заштити земље задат је тежак ударац од којег је почела да се опоравља тек у последњих неколико година. Недовршене станице биле су напуштене и размонтиране. Најгоре су прошли „Дарјали“ који су остали на територији страних земаља. Изузетак је био само радар „Волга“ на територији Белорусије.
Руски војни званичници покушали су да сачувају јединствену радарску станицу у летонском Скрунду и украјинском Закарпатју. До 1995. године Москва је Риги плаћала пет милиона долара годишње за издавање, али је затим била одлучно одбијена. Симболично је да је станицу дигла у ваздух америчка компанија „Controlled Demolition“, специјализована за рециклирање грађевинских објеката. Почетком двехиљадитих на западу Украјине демонтирана је и радарска станица која је покривала целу Западну Европу.
Најдуже је опстао габалински „Дарјал“ у Азербејџану, који је одговарао за југозападни правац — Блиски исток, Северну Африку и Индијски океан.
Место изградње је толико добро изабрано да је 1991. године, за време „Операције Пустињска олуја“, совјетски радар снимио свих 302 лансирања америчких крстарећих ракета из бомбардера, са бродова и подморница, као и 15 случајева непогађања ракете у циљ и 30 случајева када их је уништила ирачка противваздушна одбрана.
Габалинска радарска станица „Дарјал“ радила је до 2012. године. Затим су власти Азербејџана толико надувале цену ренте да је Русија сматрала за неопходно да повуче опрему и изгради нову станицу што је могуће ближе тој тачки, али на руској територији.
До тада је већ реализован пројекат радарске станице брзе готовости „Вороњеж“. За разлику од станице „Дарјал“, која је мукотрпно стварана десетак година, нова је могла да буде изграђена за само једну или две године. Већ 2013. почео је са радом нови радар у Армавиру.
Савремена станица имала је очигледне предности. „Вороњеж“ заузима мање простора, не захтева толико енергије и његово одржавање је много јефтиније. Изградња новог радара коштала је око 1,5 милијарди рубаља, док је изградња „Дарјала“ 2005. године процењена на скоро 20 милијарди рубаља.
Истовремено, обе станице имају сличне техничке карактеристике. Радијус дејства и „Дарјала“ и „Вороњежа“ је до 6.000 километара.
Ходаренок сматра да је, упркос чињеници да је совјетска станица била моћнија и да по неким показатељима остаје непревазиђена радарска станица, савремена станица веома ефикасна и успешно решава постављене задатке: одређује место лансирања, прати путању ракете и наводи време и место контакта са земљом.
Тако да ће до краја ове године Русија први пут у потпуности бити покривена радарским станицама. Уништени „Дарјал“ у западној Украјини замењен је 2014. „Вороњежом“ у Пионирском (Калињинградска област). Сада тај радар контролише целу Европу, укључујући и Велику Британију, а такође и воде Северног Атлантика — стално место размештања НАТО подморница.
Југоисточни правац који је недавно постао посебно актуелан у вези са догађајима на Корејском полуострву, покрива „Вороњеж“ у близини Мишилевке у Иркутској области. Станица је на борбеној дужности од 2015. године. Она може да прати и амерички систем противракетне одбране ТХААД у Јужној Кореји, као и ракете Ким Џонг Уна. Тиме се бави и радар „Вороњеж“ у Барнаулу.
Уништавање летонског „Дарјала“ заменила је станица „Вороњеж“ у Лехтуси у близини финске границе. Станица покрива северозапад — Норвешко море и Северни Атлантик и покрива Европу.
У Орску је „Вороњеж“ заменио бивши казахстански „Дарјал“ на полигону Сари Шаган. Напуштена совјетска радарска станица практично је изгорела 2004. године. Станица је одговорна за територију од западног дела Кине до Ирана. Радар ради од 2016. године.
Руске војне базе на Арктику чуваће „Вороњеж“ у Воркуту. Очекује се да ће станица бити спремна 2018. године и да ће заменити постојећи „Дарјал“ у Печори. Нешто касније ће радарску заштиту северног правца појачати нова радарска станица у Оленегорску, где такође за сада ради „Дарјал“.
И на крају, у перспективи је изградња „Вороњежа“ у Амурској области. Радар ће бити окренут према истоку — ка Тихом океану и Сједињеним Америчким Државама.
