Циљ нове иницијативе „Берлин процес плус“ јесте да се помогне балканским државама да смање економско заостајање за ЕУ. Читава идеја је да се подупру економски како би се умањио јаз.
„Наравно, владајуће гарнитуре на Балкану могу и сада да злоупотребљавају фондове који су тек у најави за јачање своје позиције. Због тога је шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел и потенцирао да новац иде директно грађанима и цивилном друштву. Наиме, средства из европских претприступних фондова се дистрибуирају преко балканских држава“, објашњава Флесенкемпер.
Он додаје да је све и даље само на нивоу идеје.
„Још ништа нисмо чули конкретно око фондова, чак нема ни правног механизма. Све је још на нивоу идеја“, објаснио је Флесенкемперон.
„Међутим, знамо које су потребе региона и њихово испуњавање не зависи само од новца. Једна од препрека за његов развој је огроман дефицит у трговини са ЕУ. Од 2006. године он је нарастао на 98 милијарди евра. То значи да су успостављени такви односи да европске земље могу да извозе на Западни Балкан, док економије држава регије нису оспособљене за значајнији извоз на тржиште ЕУ“, каже он.
Флесенкемпер додаје да је пропуштена прилика да се изгради и разграната инфраструктура.
„Железничка и мрежа ауто-путева прилично заостаје за европским стандардима. Не чини се да ће се ЕУ брзо ангажовати као што то чине остали актери. Постоје планови, али неопходни новац споро пристиже“, напомиње он.
Према његовим речима, осим инфраструктуре, битно је и образовање.
„Као што знате, квалитет образовања је опао у последњих четрдесетак година, упркос све већем броју приватних школа и универзитета. Њихова структура и квалитет нису прилагођени потребама економије. Већина грађана тражи посао у јавном сектору или настоји да оде у иностранство“, истиче Флесенкемпер.
Он, такође, упозорава, да „владајуће гарнитуре на Балкану могу и сада да злоупотребљавају фондове који су тек у најави за јачање своје позиције“.
Међутим, има разлога за сумњу како ће се ова иницијатива реализовати, наводи Флесенкемпер и подсећа на искуство са Пактом стабилности који је покренут пре скоро 20 година на сличан начин да би обезбедио фондове, али који није дао богзна какве резултате због бирократизма и спорости.
Други проблем је, како каже Флесенкемпер, тај што постоји механизам претприступне помоћи који треба преиспитати у следећем циклусу од 2020. године, а трећи проблем је брзина.
„За успостављање новог механизма је потребно време. Европљани нису познати по брзини у реализовању оваквих иницијатива, док су остали експедитивнији“, истиче Флесенкемпер и додаје да је питање је да ли ће немачка иницијатива брзо „заживети“.
На констатацију да се на Балкану сматра да би „Берлин процес плус“ могао да послужи као замена за пуноправно чланство у ЕУ, имајући у виду замор од проширења на старом континенту, Флесенкемпер одговара да је проблем са Балканом вишеструки.
Према његовим речима, земље региона су већ прилично интегрисане у европску структуру.
„Све имају трговинске споразуме са ЕУ. Такође, оне су инволвиране у ваздушни саобраћај са мноштвом повезаних летова, део су европске енергетске заједнице… Недостаје интеграција на политичком плану, односно поставља се питање да ли је и када ће политички систем сваке од земаља регије бити довољно кредибилан да испуни обећања и квалификује се за чланство у ЕУ. И ове године се показало да ниво демократије у њима није на европском нивоу“, рекао је Флесенкемпер.
Он каже да ЕУ настоји да смањи економско заостајање Балкана, али и напомиње да чланство у ЕУ не значи и да је достигнут ниво Уније.
„Дакле, није кључно питање да ли ће балканске земље постати формално чланице ЕУ, већ је кључно питање пристизање европског економског нивоа. Зато је Габријел казао да сада треба инвестирати у стратешке секторе, како би регион могао да смањује јаз. Такође, чланство не значи аутоматски да сте достигли европски просек. Неке земље су успеле, а друге, попут Хрватске, нису“, закључује он.
Радио Слободна Европа
