Ових дана сам нешто нерасположен и обрадовала би ме само једна ствар — забрана уласка у Украјину!
Забрани ми, Петро, да уђем у Украјину, па да се и ја осетим нормалним човеком! Некако ми је нелагодно кад сам једини незабрањен од свих нормалних људи. Учини ми толико, јер знам да то сигурно можеш. Љут сам на себе што сам један од ретких којем Украјина још није ускраћена. Забрани ми и прогласи ме непожељним не бих ли знао да сам учинио нешто што ваља. Довољно волим Русију да би ме прогласио претњом, па не дангуби, него одмах издај наређење да ме у твоју земљу не пуштају. Забрани ме, да се тако одужим браћи Русима и урадим нешто корисно за њих, кад већ нечим желим да их обрадујем. Забраном ћеш ми дозволити да будем срећан.
Стави ме на листу непожељних како бих себе почео да уважавам. Ако се на твојој листи нађем, макар и на последњем месту, на својој ћу скочити на врх. Додај ме на ту листу како би ти остао доследан себи, а мени учинио добро дело. Учини то због себе, а то што ћеш мене усрећити нека буде колатерална штета. То за тебе није ништа, а мени много значи.
Ако ће имало помоћи, носио сам и носићу Георгијевску ленту! Виђен сам, и то не једном, како свирам и певам Каљинку! Имам слику на којој се рукујем са Прилепином, а ако ћу већ да будем искрен до краја, читао сам скоро све његове књиге! Не знам чиме још да те одобровољим… Можда ће помоћи ово — Крим је Русија! Волим Достојевског, Толстоја, Буњина, Пушкина, Горког, Љермонтова, Јесењина, Чехова преко сваке мере… Сваки Рус ми је брат! Путина називам председником! Волим Русе и Русију много више него што ћеш ти икада моћи да их мрзиш! Ако ово није довољно, онда не знам шта бих ти више рекао, осим да, можда, и ниси тако одлучан, опасан и доследан владар каквим себе сматраш.
Зар у време кад нико није потпуно слободан, ја да будем тај? Па не иде. Куд ћу овако незабрањен?! Забрањуј што пре док ме се сви не одрекну!
Забранио ми ти улазак у Украјину или не, сироти мој Порошенко, остаје још само нада да ћеш једном прележати те мале фашистичке богиње које као последицу имају ове забране за које те молим и за које се надам да ћеш ми их услишити.
Кога твоја забрана стигне, том нема већег поноса, нити награде вредније дивљења.