Последња дешавања у САД, како каже др Трифковић, говоре у прилог томе да је термин „америчка дубока држава“ постао неадекватан јер нема више ничег дубоког и скривеног у ономе што ради „америчка држава“. Како каже, игра се потпуно отворених карата, како би се делегитимизовао и ако је могуће сменио демократски изабран председник који представља сметњу континуитету старог естаблишмента.
„Овде имамо здушну двопартијску акцију која има циљ да, ако не сасвим ’импичује‘ Трампа, онда у најмању руку да га до те мере учини немоћним и подложним свакаквим сумњама да он буде уклопљен у њихов унапред припремљен бокс континуитета глобалне доминације, спречавања детанта са Русијом, плус ’НАТО заувек‘. Они ће њему можда допустити да буде на домаћем плану обновитељ инфраструктуре, чак можда и да сазида тај зид дуж јужне границе, али што се тиче глобалне империје, ту ће главну реч имати ’пунолетници‘, људи попут Пенса и Мексмастера“, сматра Трифковић.
На питање Лазанског да ли ће Трамп успети да одоли притиску, Трифковић каже да темперамент и психа америчког председника не дозвољавају да призна пораз.
„Зато ће он све то прихватити као свој став и на неки начин ће интернализовати промену курса да би пред самим собом рационализовао сопствену немоћ. Тако да убудуће нећемо имати покушај Трамповог опирања том курсу, већ његово свесрдно прихватање да би се створио утисак да је то био његов став од самог почетка, јер он себи не може да допусти луксуз да призна да је попустио под притиском“, каже Трифковић.
Лазански је упитао да ли је стално спекулисање и америчка забринутост око Српско-руског хуманитарног центра у Нишу изван сфере интересовања америчког председника. Др Душан Пророковић каже да се целокупан однос Стејт депратмента према Балкану одвија по инерцији коју је „утабала“ још Клинтонова админстрација, а надограђивале су је Бушова и Обамина.
Иако, каже, ти притисци нису као за време Обаме, старе мантре се понављају, делом и због Немачке и става ЕУ у целини.
„Обамина политика је била у доброј мери усаглашена са политиком ЕУ, а на ту ’европску агенду‘ је стављен и Руски хуманитарни центар у Нишу. Сада видимо да се отвара и питање царинске уније како би се ликвидирао споразум о бесцаринској трговини између Србије и Евроазијског савеза. Говори се о инфраструктурним пројектима који би требало да учврсте тај западнобалкански конструкт како би се овде формирала нека федерација пет западнобалканских држава, плус Косово као ентитет. То је делимично дошло из америчке, али делом и из берлинске кухиње јер видимо да ЕУ гура Србију у том правцу“, напомиње Пророковић.
Слободан Рељић је истакао да последња дешавања у Америци говоре у прилог томе да се у тој земљи поништавају демократске вредности.
„Поништава се систем и одједном се у земљи која себе назива демократском легализују права некоме да уклања председника до ликвидације“, напомиње Рељић, на шта је Мирослав Лазански прокоментарисао да је традиција америчког друштва да се убијају председници.
„Америчко друштво је дубоко подељено и та земља има озбиљне друштвене проблеме. Систем је у основи угрожен. Па чекајте, били су избори у Француској, а они су планирали да интервенишу у случају да победи онај други… Па тога нема ни у Афирици!“, оценио је Рељић.
Др Душан Пророковић сматра да изјаве о Српско-руском хуманитарном центру имају улогу да врше притисак на српске власти.
„Циљ је исећи све контакте Србије са Русијом, потиснути Русију са Балкана и геополитички завршити процес који је овде започет ’90-их година — фрагментација српског етно-простора, легитимизација и легализација такозване државе Косово у међународним односима, вероватно у следећем кораку и укидање Републике Српске, као и даље инсистирање на стварању посебног, хибридног црногорског идентитета у Црној Гори“, објашњава Пророковић.
Уколико се, напомиње Пророковић, такав развој догађаја настави, Србија за пет до десет година неће имати другог избора до да се прикључи НАТО савезу.
„Уколико одустанемо од својих националних интереса и ресуверенизације Србије, они ће са таквим процесима наставити и довешће нас у ситуацију да нећемо имати пуно избора. Данас још имамо избора и те везе са Русијом треба чувати“, истиче Пророковић.
