Председник Русије Владимир Путин тим поводом је изјавио да је Русија одувек била и јесте под неком врстом западних санкција, а да су се разлози, односно изговори таквог понашања САД и Запада само мењали. Но, најаве најновијих америчких санкција Русији погађају и европске земље. САД, наиме, планирају да судски гоне све европске компаније које узму учешћа у енергетским пројектима у Русији. Одговор Париза и Берлина доста је јасан и оштар — Американци желе да Европу са набавке руских енергената преусмере на амерички гас и нафту. Тиме би Европску унију додатно везали за САД, а руску економију лишили прихода, чиме би утицали и на руску војну моћ. Рат у Сирији већ пет година потврђује тезу да постоји покушај да се руски гасоводи и нафтоводи, са јужних праваца ка Европи, елиминишу будућим нафтоводом и гасоводом који би из Залива ишао преко Сирије на Медитеран, па онда на Италију и даље ка централној Европи. Русија је свесна тих планова, и то је један од разлога помоћи коју Москва пружа Дамаску.
Но, рат у Сирији сада улази у нову фазу. Након што су САД без дозволе Дамаска, дозволе и одлуке Савета безбедности УН, ушле са својим командо-трупама на територију Сирије, бомбардовале сиријске трупе и сиријски војни аеродром, сада је амерички ловац ФА-18 оборио у сиријском ваздушном простору сиријски авион Су-22. Америчко империјално понашање се наставља и сада је питање шта ће даље бити у Сирији. Како ће реаговати Дамаск, како Москва, а како Техеран? Војне интервенције постале су симбол америчке самосвести, америчка се цивилизација управо кроз војне интервенције и потврђује. Да ли је граница само космос?
Америка је дубоко заглибила у ратове у Авганистану, Ираку, сада и у Сирији, оптерећена је конфронтацијом са Кином и Северном Корејом на Пацифику и са Русијом у Европи и на Блиском истоку. Односи са ЕУ далеко су од идеалних. Америка је данас империја, али за разлику од некадашњег Рима, Америка као далеко цивилизованије друштво нерадо прихвата жртве.
Америку је рањивом учинио управо њен глобални успех. Може ли она стално подржавати Израел, ратовати и контролисати Ирак и Авганистан, обуздавати Иран, борити се у Сирији, застрашивати и повремено бомбардовати Либију, надзирати Балкан и подржавати Албанце у свему и свуда, одвраћати претњом силе Кинезе од изградње вештачких острва у Јужном кинеском мору, испуњавати војне обавезе према Јапану и Јужној Кореји, војно надзирати Северну Кореју, градити антиракетни штит у Европи и у Азији, обуздавати Турску и Грчку да опет не зарате због Егеја, претити Русији на Балтику и на Црном мору, спречавати нуклеарну трку Индије и Пакистана, војно се надметати са Путиновом Русијом у Европи и у Сирији, борити се са нарко-мафијом у Јужној Америци, подизати зид према Мексику, свађати се са Немцима око аутомобила и економских питања, изаћи из Париског договора о екологији, Кјото да и не помињем, и истовремено бринути да четири руска ватрогасца у Нишу случајно не добију дипломатски статус…
И све то, а да Америка истовремено избегне рецесију и остане мотор светске привреде. Тешко, врло тешко. Односно, могуће је само уз један велики, светски, рат. Да ли клизимо у тај сценариј?
Емисију „На нишану Лазанског“, у оквиру емисије „Свет са Спутњиком“ слушајте од 17 сати на таласима Радија Новости, 104,7 мегахерца, онлајн на нашем сајту, али и гледајте на нашој страници на Фејсбуку.
Емисију уређује и води Мирослав Лазански.
