„Москва је показала да може да одржава занемарљиве снаге на високом темпу операција у слободном, експедицијском формату, који минимизирају руске губитке и економске трошкове. Москва највероватније користи своју интервенцију у Сирији заједно са покушајима да профитира од страха од јачања ДАЕШ-а и претњи екстремизма за јачање своје улоге на Блиском истоку“, наводи се у извештају.
Америчка обавештајна заједница такође сматра да ће Москва модернизацију одбрамбене индустрије земље наставити да сматра својим приоритетом.
„Кремљ ће, очигледно, наставити да сматра модернизацију одбране главним националним приоритетом, без обзира на кумулативни ефекат ниске цене нафте, санкција и системских проблема за привреду. Москва истражује широки спектар нуклеарног и асиметричног потенцијала за постизање квалитетног паритета са САД. То ће Москви дати више опција за супротстављање америчким снагама“, истиче се у извештају.
Тај годишњи извештај под називом „Процена глобалних претњи“ објављен је 11. маја и прочитан је пред Конгресом САД.
Национална обавештајна заједница САД обједињује у себи целокупну америчку обавештајну заједницу, а њен директор је саветник председника, који руководи извршењем Програма обавештајне заједнице. Та организација основана је 2002. године као једна од мера за повећања безбедности САД од терористичких претњи. Као разлог за реорганизацију обавештајне заједнице Америке послужио је терористички напад 11. септембра 2001. године.
