Откривање чак 14 неонацистичких логора у Немачкој са пропагандним материјалом, оружјем и нацистичким симболима, само неколико дана пошто је Бундестаг затражио да се укине јавно финансирање Националдемократске партије, која негира нацистичке злочине, показује да идеологија Адолфа Хитлера, ни после 72 године, није сасвим мртва. Ако овоме додамо и да на североистоку Немачке постоји село Јамел, чији становници живе по Хитлеровој идеологији, страх да се застава са кукастим крстом поново завиори државом све је присутнији.
Националдемократска партија, коју немачка власт одбија даље да финансира, иначе је легална партија. Њу актуелне владајуће партије, али и опозиционе странке, покушавају овом одлуком Бундестага да забране као неуставну због порицања нацистичких злочина и демократских вредности, чиме угрожава Устав Немачке. Ту странку су већ у два наврата немачке власти покушале да забране, али је Уставни суд Немачке оба пута одбацио одлуку Владе Немачке. Иако та странка нема ниједног посланика ни у Бундестагу, нити и у покрајинским парламентима, а има их 16, према немачким законима, пошто је на претходним изборима за Бундестаг 2013. године освојила више од један одсто гласова бирача, има право да из државног буџета добије паре. Само прошле године та странка је по тој основи добила милион и сто хиљада евра.
Ненад Радичевић, дописник „Политике“ из Немачке, каже да владајуће странке сматрају да се тај новац немачких пореских обвезника троши на нешто што је екстремно десничарски и да то угрожава демократију у Немачкој. Међутим, каже он, питање је да ли ће та одлука Бундестага опстати, јер Уставни суд може да је прогласи неуставном.
Ако у једној Немачкој та идеологија није сасвим истребљена, да ли онда постоји оправдан бојазан да она може поново да оживи и од чега најпре то зависи?
Рада Лалић, новинар и спољнополитички коментатор из Немачке, за Спутњик каже да када је реч о неонацизму и Немцима, то постаје веома, веома осетљива тема.
„Милиони странаца нашли су ухлебљење у Немачкој, а у анализама у вези са неонацизмом, поједини аналитичари тврде да је Немачка пренасељена странцима и да то код домаћег становништва изазива незадовољство и окретање десничарским вредностима и неонацизму. Ту теорију обара, међутим, свакодневни живот, јер статистика показује да је неонацизам најжилавији на неразвијеном немачком истоку, где живи мало странаца, а да је најмањи неонацистички потенцијал у западном делу земље, у покрајини са највише странаца и највећим бојем становника — више од 18.000.000 људи“, објашњава наша саговорница.
Поједини медији, истиче она, кривицу за неонацизам пребацују на комунисте из некадашње Немачке Демократске Републике (НДР), који су земљу предуго држали у изолацији, што је створило непријатељски однос према странцима. Лалићева подсећа и на чињеницу да су Немачку у последњих пар година потресали бројни скандали у вези са неонацистима, а један од њих је и суђење десничарској групи која је оптужена да је за последњих десет година убила осам Турака, једног Грка и једну немачку полицајку! Напади на Јевреје, црнце и странце су такође део немачког политичког живота, истиче она.
Немачка коју у септембру чекају избори већ сада стрепи од десничарске организације Алтернатива за Немачку која иза себе окупља идеологију од које Немци желе да побегну. Лалићева каже да је та евроскептична десничарска странка, на први поглед, само странка мушкараца у скупим, изгланцаним оделима, али и прича која не може да се прескочи.
„Управо ових дана је кандидат социјалдемократа за канцелара Мартин Шулц ту странку назвао лаком варијантом НПД-а (Националдемократске партије коју покушавају да забране). Међутим, у оквиру приче о Немцима и неонацизму није за потцењивање ни изјава која се чула такође из социјалдемократског штаба да Турци освајају Немачку као косовски Албанци Косово — стопом рађања“, напомиње наша саговорница.
Поједини немачки аналитичари, стручњаци за радикално десне струје, тврде чак и да гурање НПД-а само доприноси да они оду у илегалу, односно воде их у причу у којој је немачка антитерористичка полиција пронашла кампове блиске покрету „Грађани новог Рајха“, који се сматра ултраконзервативним и који пориче садашње постојање Савезне Републике Немачке, оцењује Радичевић. Он подсећа да суштински, од краја Другог светског рата до данас, ниједна политичка странка која је имала или платформу, или релативизовала злочине у Другом светском рату, и била склона да велича ту врсту идеологије, није успела да опстане на политичкој сцени Немачке. Како каже, пет одсто, колики је цензус у Немачкој, за ту врсту идеологије до сада је био недостижно.
„Странка Алтернатива за Немачку која сабира те ултрадесничарске снаге је, по свему судећи, ако су садашње анкете приближно тачне, на путу да у септембру уђе у Бундестаг и можда буде трећа или четврта снага у Бундестагу. Ако се то деси, то ће бити први пут да једна странка за коју се сматра да пориче демократски, либерални поредак Немачке, на којем се заснива немачко друштво, уђе са више посланика у Бундестаг. У том смислу Немачка има проблем са ултрадесничарима. Не тако велики, јер у Немачкој и даље постоји тај страх из прошлости, да ће поново бити оптужени за злочине који су почињени у нацизму и да ће практично цела нација поново бити окривљена. Тај страх је много јачи од подршке тим струјама. Мали је проценат Немаца, према процени немачких социолога, око 10 одсто, који би се активирали у таквој политичкој, или још горе терористичкој борби“, наводи он, напомињући да би АФД могла да освоји од 10 до 15 одсто гласова.
„Како сада ствари стоје, не постоји нешто што би могло да буде озбиљан окидач да та врста идеологије добије на популарности међу Немцима“, уверен је он.
Драгослав Дедовић, уредник „Дојче велеа“ на српском језику, не спори да у Немачкој постоје неонацисти, али је уверен да њихова снага није таква да могу да уђу у Парламент. Према његовом мишљењу, то значи да се њихова снага мери оним промилима који су испод прага видљивости за једну демократску процедуру. Са друге стране, додаје он, то не значи да нису политички организовани или умрежени у илегали.
„У Немачкој постоје десничарске странке које нису неонацистичке, али имају изразито десно популистичку логику и њихова снага се мери оном која је у свим западним земљама социолошко мерило — 20 одсто у кризи или 10 одсто кад је ситуација нормална. То су чињенице“, уверава Дедовић.
Наш саговорник такође истиче да тек када би се направила озбиљна анализа где су узроци контаминације једног дела друштва тим идејама и колико су оне распрострањене, добила би се права слика на терену.
„Озбиљна анализа би показала да политички, у Немачкој, није могуће, бар за сада, да се направи странка која би имала неонацистичку идеологију и која би прешла на изборима цензус од пет одсто!“, сигуран је он.
Хапшење Хитлерових следбеника пре два дана само је последња у низу таквих акција са којима се немачка полиција и службе безбедности суочавају последњих година.
Почетком 2015. у рацији која је спроведена у шест немачких савезних држава ухапшено је двоје од седам осумњичених који су се теретили за планирање оружаних напада на полицију, Јевреје и тражиоце азила. У акцији против десничарске екстремистичке групе учествовало је око 200 полицајаца, а током ње пронађени су оружје, муниција и експлозиви. Осумњичени су се углавном повезали преко друштвених мрежа, а немачке власти су претпоставиле да су почели да планирају оружане нападе за пролеће 2016. године. У саопштењу полиције није било назначено о којој групи екстремиста се ради, али су немачки медији објавили да је реч о такозваним „Грађанима Рајха“ који не признају институције савремене Немачке. Немачка обавештајна агенција БФВ помно прати такве групе.
Може ли се стати на крај нацизму у ЕУ? О овоме прочитајте више у посебном тексту.
