Јуриј Зимин, научни сарадник на Међународном државном институту за међународне односе, за Спутњик каже да је саопштење Вашингтона наставак стратегије претходне америчке администрације, која је такође оптуживала Асада за хемијске нападе.
„Агресија против Сирије је ипак била спречена, након што је хемијско оружје било изнето из Сирије уз помоћ САД и Русије. Мислим да је тада на то питање била стављена тачка, али Америка сада наставља по старом и тражи изговор да се умеша у сиријске послове и да заустави владину војску која напредује и јача своје позиције. Не постоји начин да их зауставе, осим, наравно, провокацијама, неутемељеним оптуживањем сиријског руководства и медијским спиновањима. Не искључујем да САД спремају нову провокацију, али, као и увек, неће бити ни истраге, ни конкретних доказа од стране Вашингтона“, каже Зимин.
Он не искључује ни варијанту да изјавама о „хемијском нападу“, који наводно припрема Асад, Американци покушавају да скрену пажњу са чињенице да је, упркос вишемесечним напорима, део Мосула и даље под контролом терориста.
Историчар Немања Старовић, који је стручњак за Блиски исток, саопштење из Вашингтона посматра као ново звецкање оружјем и додаје да није сигуран колико су заиста кредибилне најаве да ће сиријски режим наводно поново употребити хемијско оружје.
„Када смо пре неколико месеци имали сличне оптужбе нисмо добили озбиљне доказе да се тај напад заиста догодио, односно, уколико се догодио, да су за њега одговорне снаге лојалне Башару ел Асаду. Осим оних стравичних фотографија које су заиста потресне, ниједан доказ, озбиљан и кредибилан, није приложен, а којим би се доказало да су те хемијске супстанце испоручене путем ракете или на други начин, односно да се нису већ налазиле на земљи“, напомиње Старовић.
Други разлог због кога је, каже, скептичан по овом питању, јесте чињеница да такве оптужбе на рачун Дамаска не пролазе онај најосновнији логички тест.
„Не видим зашто би било у интересу снагама лојалним сиријском председнику да у овој ситуацији, када се ствари на терену по њих повољно одвијају, користе тако страшно и неприхватљиво оружје против својих грађана. Мислим да је нешто друго овде у питању и да се ради о звецкању оружјем уочи почетка судбоносне битке за наслеђе ДАЕШ-а, односно такозване Исламске државе, на подручју источне Сирије“, сматра Старовић.
Како каже, на западу те земље све карте су готово подељене, линије фронта мање-више стабилизоване, што је последица, између осталог, иницијативе о успостављању зона деескалације које су промовисали Москва, Дамаск и други партнери. Са друге стране на истоку Сирије све карте су још отворене, ДАЕШ се налази у потпуној дефанзиви, а чак је такозвана престоница Исламске државе у Раки практично опседнута и један по један кварт пада у руке снагама које предводе сиријски Курди.
„У тој ситуацији почиње битка за њихово наслеђе, односно битка за контролу над великим, углавном ненасељеним подручјима источне Сирије, са изузетком наравно долине Еуфрата. Ту се побуњеници које подржавају Сједињене Државе налазе у прилично незгодној позицији, поготово у последњих неколико седмица од како се налазе у потпуном окружењу снага лојалних Башара ел Асаду. Они су у јужном делу тог подручја и практично немају контакт са територијом под контролом ДАЕШ-а. Чини ми се да управо побуњеници и њихови ментори у Вашингтону желе на све расположиве начине да поремете тај за њих веома неповољан статус кво и ја бих заиста ове изјаве посматрао кроз ту призму“, објашњава Старовић.
На питање да ли би у случају новог напада САД на сиријску војску односи Москве и Вашингтона били додатно заоштрени, историчар Немања Старовић каже да неки нови, велики глобални сукоб, није ни у чијем интересу.
Он напомиње да када нам је позната ситуација на терену, као и чињеница да Москва није спремна да трпи људске губитке када је реч о руском персоналу, у овако запаљивој атмосфери и сваки мали инцидент може да прерасте у нешто много озбиљније.
„Због тога је потребно много стрпљења, мудрости и вештине како би се такви инциденти спречили. Мислим да је подручје источне Сирије, које је сада под знаком питања, од великог стратешког значаја из најмање два разлога. Први је тај што неки будући енергетски коридори који су пројектовани пролазе управо преко тог подручја Сирије које се наслања на ирачку западну провинцију Анбар, било да говоримо о енергетским коридорима који се крећу из правца Ирана или из правца Катара и Саудијске Арабије. Други веома веома важан фактор јесте што пројектовани геополитички излаз Ирана према Медитерану пролази кроз то подручје, а то наравно не иде на руку онима који су противници Техерана и који желе да то спрече по сваку цену“, закључује Старовић за Спутњик.
