Тужилац у образложењу захтева за хапшење припадника ове групе, који има 41 страницу, тврди да је формирана крајем 2000. године са намером да „почне тајни рат ради преузимања целе територије Косова насељене Албанцима“.
Еулекс је, као организаторе насиља, навео Бедрија Краснићија, Аљбана Диздарија, Бајрама Кимкарија и Фаика Краснићија, наводећи да су они „добијали наређења од високо рангираних команданата ОВК, који су, у међувремену, заузели важне политичке положаје“.
„Следећи та наређења, они су били укључени у неколико убистава, терористичких напада, заседа, отмица и осталих озбиљних недела“, наводи се у извештају. „Они су били кључни играчи у организовању и спровођењу нереда од 17. до 19. марта“.
Међународне мисије су, после Мартовског погрома 2004. године, у неколико наврата мењале мишљење о серији инцидената у којима је убијено двадесета особа, прогнано око 4.000 Срба и уништен велики број верских објеката.
У првом наврату, тадашњи командант Јужног крила НАТО-а Грегори Џонсон је нереде оценио као организоване, да би челници међународних мисија, касније, у великој мери ретерирали, наводећи да је мартовски погром била „спонтана реакција“.
Истрага италијаанског истражитеља Данила Качарелија дошла је до доказа да је та група имала на располагању десетине „калашњикова“, ручних граната, митраљезе калибра 12.7 милиметара, што је допремљено из Албаније за „случај да ствари крену наопако“.
У документу се, такође, наводи да је та група после мартовских догађаја „мало изгубила подршку из политичких кругова, посебно у зони Дукађин“.
Дукађин је албански назив за Метохију, којом од краја рата на Косову апсолутну власт има породица локалног команданта ОВК у том крају Рамуша Харадинаја.
Неке особе које је италијански тужилац навео као организаторе насиља на Косову већ су биле хапшене, али су пуштане на слободу.
Овај документ објављен је неколико дана пошто је група Албанаца ухапшена због убиства двојице припадника Унмикове полиције 23. марта 2004. године недалеко од Подујева.
Мартовски погром — како је било бити Србин.
