00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Ђаво однео шалу: Фијат из Србије — Крагујевац у провалију

© AP Photo / Darko VojinovicФабрика "Фијат" у Крагујевцу
Фабрика Фијат у Крагујевцу - Sputnik Србија
Пратите нас
Ако је већ послодавац хтео да покаже ко је газда, терајући мак на конац са штрајкачима, добро је што се после 10 дана бројања губитака и у његово име огласила премијерка Брнабић с молбом да се прекине штрајк и седне за преговарачки сто. Српска држава је довољно уложила у „Фијат“ у Крагујевцу да би то млеко сада просула.

Десет дана штрајка фабрике у Крагујевцу компанију „Фијат Краjслер“ коштало је око 4.400 непроизведених аутомобила, запослене засигурно дела зараде, а Србију, у крајњем, смањења извоза и БДП-а, јер је „Фијат“ највећи српски извозник. 

Фијат Србија - Sputnik Србија
О овоме се ћути: Зашто српски „Фијат“ као „инвестиција века“ вози ка провалији

Ма колико да су одредбе из колективног уговора према запосленима биле испуњене, то не може да буде изговор за десетодневно ћутање италијанског послодавца поводом штрајка, али и српске државе као мањинског власника фирме „Фијат Крајслер Србија“ (ФЦС).

Да је ђаво однео шалу јасно је из најновијег позива, односно молбе премијерке Ане Брнабић радницима „Фијата“, да прекину штрајк како би се село за преговарачки сто јер „више нема ни минута за губљење“. Гарантовала је да ће у року од сат времена по одлуци о прекиду штрајка за преговарачки сто сести послодавац, Влада Србије као мањински партнер и штрајкачи одбор. Да, како је рекла, почну преговоре са „Фијатом“ око колективних уговора за наредне три године.

Економисти већ дуже време упозоравају да са аутомобилском производњом у Крагујевцу није како је на почетку било планирано, и потписани десетогодишњи уговор са „Фијатом“ истиче крајем идуће године. Када је 2012. године отворена, крагујевачка фабрика је била једна од најсавременијих у свету, кажу стручњаци, пројектована да годишње избацује са траке 300.000 аутомобила. Уместо да се при истеку уговора примакла том циљу, она је смањивала производњу, па је тако и за ову годину план 110.000 произведених „фијата 500 Л“. Новог производа није било, што је, већ дуго сви упозоравају, погубно по крагујевачку фабрику. У ауто-индустрији, опште је познато, успех зависи од тога да ли се на годишњем нивоу избаци нови модел.

Упркос свему томе, крагујевачки „Фијат“ је и даље највећи српски извозник, у прва четири месеца је достигнуто 382,2 милиона евра. Без производње аутомобила у Крагујевцу, прерађивачка индустрија, један од главних покретача индустријске производње, била би слабија за најмање 2,5 процентних поена.

Српски премијер Александар Вучић са извршним директором групација „Фијат-Крајслер” Алфедом Алтавилом - Sputnik Србија
Министри возе „немце” и „јапанце”, ни трага од „фијата”

По оцени економисте Стојана Стаменковића, „Фијат“ је данас велики проблем и с обзиром на његове последице по укупну привреду, чак већи и од проблема које потенцира ММФ око јавних предузећа. И председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж констатује да за српску економију не може да буде добро ако производња нашег највећег извозника стоји.

„’Фијат‘ је и читава добављачка индустрија ауто-делова и различитих добара и услуга који су везани за тај велики систем. То је повезан ланац који стоји“, објаснио је он.

Током потпуне обуставе рада, за 10 дана са монтажних трака није сишло 4.400 планираних возила јер се у две смене дневно производи 440 аутомобила. Наравно, смањена је и производња у погонима коопераната.

Професор Економског факултета у Београду Јуриј Бајец за Спутњик каже да је проблем понашања пословодства „Фијата“ везан за само тржиште. Очигледно да тренутно ни ова побољшана верзија „Фијата 500Л“ није наишла на посебно прихватање на тржишту, због чега је и производња на нижем нивоу него што је планирано. Мислим да је то један од разлога зашто се пословодство баш много не ангажује, каже Бајец.

И он указује на то да је „Фијат“ кумовао проблему крагујевачке фабрике јер, за разлику од других које послују у оквиру концерна из Торина, није избачен нови модел који би омогућио да фабрика ради са много јачим капацитетом.

Горан Кнежевић - Sputnik Србија
Кнежевић: Пале све баријере за извоз „Фијата“ у азијски регион

„Лично мислим да ће договор бити постигнут и да ће фабрика почети да ради. Мој је утисак да ће се то слегнути“, каже Бајец и подсећа да је и раније било периода када је фабрика престајала са радом, а запослени ишли на принудне одморе.

А на питање да ли после свега очекује да и по истеку уговора на крају 2018. „Фијат“ остане у Крагујевцу, овај економиста подсећа да је фабрика у Крагујевцу изузетно модерна, да је Фијат у њу много уложио да би се тек тако повукао.

Упркос томе што, каже, зна да трошкови за плате нису доминантни, да је увозна компонента велика и да нето ефекат за Србију није баш претерано велики, да је уговор привелеговао „Фијат“ и да држава у фабрику доста улаже, Бајец сматра да би крај те приче ипак био „апсолутно лош“ исход.

Коментаришући штрајк запослених Бајец истиче да су они у великом броју били на обуци у „Фијатовим“ фабрикама и да је реч о људима који квалитетно раде посао.

„Наравно, не могу плате да им буду приближне оним које имају италијански радници или они који производе аутомобиле широм Европе, али морају да имају неку релацију која је колико-толико нормална. Заиста мислим да су њихове плате ниске и да ту постоји неки простор за повећање. Поготово што у структури трошкова производње једног „Фијатовог“ аутомобила плате нису доминантна ставка“, закључује Бајец за Спутњик.

Ана Брнабић - Sputnik Србија
Ана Брнабић наложила преговоре о „Фијату“ на највишем нивоу

Његове оцене потврђује и финансијски извештај за 2016. према коме је држава Србија, са 33 одсто удела у компанији, на рачун ове фирме уплатила 3,78 милијарди динара, а издаци за зараде, са друге стране, били су за чак милијарду динара мањи и износили су свега 2,78 милијарди. Компанија је, уз то, ослобођена и плаћања пореза на зараде, а трошкове обуке запослених у износу од 12 милиона динара платила је држава.

На све то, италијански послодавац је и после 10 дана штрајка 2.000 радника, односно 90 одсто запослених, остао нем. Они су тражили повећање износа бруто основице за обрачун зараде са 38.000 на 50.000 динара, реорганизацију у циљу растерећења радника, исплату бонуса ефикасности за 2016. годину и плаћање трошкова превоза ван стандардног времена.

Пословодство ФЦА Србија дужно је да поштује домаће прописе. Овога пута, међутим, није поступило по решењу Инспекције рада, која му је, сходно одредбама Закона о штрајку, још крајем јуна наложила да одмах започне преговоре са Штрајкачким одбором.

Лаконска реченица да „Фијат“ не преговара док је штрајк у току тешко да „пије воду“, с обзиром на то да су пре генералног штрајка била два штрајка упозорења која их, очигледно, нису дотакла. Србију и овдашње раднике страни инвеститори и даље доживљавају искључиво као јефтинију радну снагу због које и долазе.

Ако је већ послодавац хтео да покаже ко је газда, терајући мак на конац са штрајкачима, добро је што се после 10 дана бројања губитака, практично и у његово име огласила премијерка Брнабић с молбом да се прекине штрајк и сви седну за преговарачки сто. Српска држава је довољно уложила у „Фијат“ у Крагујевцу да би то млеко сада просула.

То би био велики ударац за Крагујевац, али и за државу.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала