Око 2.000 радника из прве и друге смене „Фијат Крајслер аутомобили (ФЦА) Србија“ у Крагујевцу јутрос у 6 сати зауставило је производњу због генералног штрајка у којем не учествује само око 250 службеника.
Радници у производњи, пре свега, траже веће зараде, 45.000 динара уместо 38.000 динара. Према оцени представника синдиката, за то повећање ФЦА Србија треба да се одрекне свега 0,5 одсто свог профита. Траже и пријем нових радника или другачији начин организације рада, да, како кажу, један не би радио за тројицу.
Како смо то после сталних хвалоспева о компанији чијих 67 одсто акција поседује италијански „Фијат“, а Влада Србије осталих 33 одсто, дошли дотле да се годину дана пред истек десетогодишњег уговора све чешће поставља питање његовог даљег продужења?
Да се ствари не одвијају како су промовисане приликом отварања фабрике у Крагујевцу, априла 2012, четири године по потписивању уговора о оснивању фабрике, било је сигнала и раније. Понајпре када је прошле године у јулу угашена трећа смена, а фирму морало да напусти 700 радника и 600 коопераната. Јавност је о свему, међутим, обавештавана на кашичицу, па се углавном стицао утисак да се у Крагујевцу мање-више све одвија по плану, све зачињено статистичким подацима.
Лепа прича испричана је и пре само месец дана када је у фабрици аутомобила у Крагујевцу представљен редизајнирани модел „Фијата 500 Л“. Тада су из Владе Србије подсетили да „Фијат“ за Србију значи три одсто њеног БДП-а и осам одсто извоза и да ће Влада вредно радити да уговор који истиче 31. децембра 2018. године буде продужен.
На те податке је поносно и пословодство куће, пренела је директорка „Фијат Крајслер аутомобил Србија“ Силвија Вернети.
О чему се, међутим, ћутало, као што се ћутало и о одредбама уговора из 2008. године, који је до данас остао непознаница. Знамо само да је скуп, како је то пре три године предочио тадашњи премијер Александар Вучић, али и оценио да је добар за Србију и да је Борис Тадић урадио добру ствар довођењем „Фијата“.
Зна се и да држава Србија субвенционише ФЦА, али се не зна колико, и да она подмирује доприносе за запослене, да је компанија ослобођена плаћања обавеза према локалној самоуправи и још неких принадлежности.
„Покушавао сам да дођем до података о субвенцијама државе ’Фијату‘ и ништа званично нисам успео да добијем. Али очигледно је да тај посао са ’Фијатом‘ нема нарочитог ефекта за државу, осим што повећава статистичке показатеље о индустријској производњи и извозу“, рекао је својевремено професор Економског факултета Љубодраг Савић.
Један од главних аргумената власти приликом увођења субвенција страним инвеститорима био је да ће се та средства брзо вратити држави кроз порезе и доприносе.
У случају „Фијата“ то, очигледно, није случај. Према билансима из 2015. године, (за 2016. још нису доступни) „Фијат“, који је четврта компанија у Србији по висини пословних прихода, уплатио је 173,7 милиона динара јавних прихода (порез на додату вредност, акцизе, царине и остале дажбине), а од тога је нула динара пореза на добит. То је свега 0,12 одсто пословних прихода компаније.
Испада да је највећи извозник малтене нето корисник буџета, уместо да га пуни.
И шта смо добили као резултат коришћења тих погодности. Уместо да је производња у погонима пројектованим да избаце 300.000 аутомобила годишње повећавана, она је смањивана. Прошле године је произведено 85.000 возила. План за ову годину је остао исти, уз значајно смањење броја запослених после прошлогодишњег отпуштања и укидања треће смене.
Наравно, пад производње је пратио и пад извоза, мада је према статистичким показатељима, ФЦА Србија сваке године словила за највећег српског извозника. Од 2013. године, када је остварено 1,53 милијарде евра, вредност извоза је, међутим, константно падала. Прошле године је био вредан 1,07 милијарди евра, готово десет одсто мање од оствареног у 2015. години.
Питање је, међутим, колико и та статистичка слика одражава право стање ствари, с обзиром на нето извоз, односно покривеност увоза ФЦА извозом. Тако је у 2015. години, када се од укупног извоза од 1,18 милијарди евра одузме сума употребљена за увоз материјала и компоненти, нето извоз износио само 367,5 милиона евра.
Ћути се углавном и о увозу крагујевачке фабрике. Да ли зато што подаци показују да око 70 одсто вредности крагујевачког „Фијата 500 Л“ долази из увоза, а да само 30 одсто потиче из Србије. А то је драстично другачије него што је било најављено када је производња кренула 2012. године. Тадашњи министар економије Небојша Ћирић је славодобитно најавио да ће 80 одсто делова било домаће производње, па би око 80 одсто извоза био нето извоз, јер је то проценат у којем ће српске фабрике учествовати у изради „Фијата 500 Л“.
То што га сада више од половине делова практично чини страним, а не српским аутом, јесте уосталом и један од битних разлога зашто не може у бесцарински извоз на руско и тржиште Евроазијске уније. Али и о томе се ћути.
Тек стидљиво се помене и то да једино нови модел отвара перспективе крагујевачкој фабрици, а да редизајнирање постојећег то сигурно не значи.
Свесни су тога запослени у ФЦА Србија, зато и на томе инсистирају. У менаџменту ФЦА Србија до сада су, међутим, одбијали да одговоре кад ће у Крагујевцу да почне производња новог модела аутомобила.
Због свега тога разговори о новом уговору, који би према најавама требало да отпочну у октобру, пре ће личити на рововску битку како се „инвестиција века“ не би претворила у пропалу инвестицију кратког века.
Тим пре што су из врха менаџмента групације „Фијат Крајслер“ још прошле јесени чуло да се тој компанији све мање исплати производња малих аутомобила, по којима је већ деценијама препознатљива широм света. А они се углавном производе у „Фијатовим“ фабрикама у Европи, па би крагујевачка и „Фијатова“ фабрика у Пољској најпре могле да буду погођене евентуалном променом „Фијатове“ производно-пословне политике.
