Према „Форбсовој“ листи за ову годину, његов иметак вредео је 3,5 милијарди долара. Током дуге бизнис каријере имао је успоне и падове, па и четири банкротства, а откад је преузео дужност, његов бизнис воде синови Ерик и Доналд Млађи.
Медији их прате у стопу, тренутно мање због бизниса, а више због састанка који је Доналд Млађи имао са руском адвокатицом Наталијом Весељницком. Састанак се одиграо 9. јуна 2016. у јеку предизборне кампање, након што му је Весељницка, која тобоже има „везе у Кремљу“, обећала компромитујући материјал о Хилари Клинтон. Трамп Млађи је тај сусрет описао као „празан“ јер се брзо испоставило да Рускиња није располагала никаквим значајним информацијама, а као потврду тога објавио је и своју преписку с адвокатицом. Она и сама каже да није имала никакав материјал, а да је представљала искључиво себе.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да Кремљ нема никакве везе са читавом том причом коју сматра још једном епизодом „серије која се одужила“ и која може да конкурише најуспешнијим серијама на америчким телевизијским каналима. Весељницка, како је рекао, није могла да представља Русију, јер „адвокат представља руску државу ако учествује у случају у име руске државе где је она или тужитељ, или тужени, чега у датом случају није било“.
У међувремену, под лупом је бизнис Трамповог зета Џареда Кушнера, где се, тврде западни медији, преплићу његови послови са некретнинама са спољном политиком таста.
Кушнер је, кажу, покушао да од најбогатијих катарских бизнисмена добије зајам од 500 милиона долара. Његова фирма је, наиме, раније купила зграду на Петој авенији за, у том часу рекордних 1,8 милијарди долара, али како је четвртина пословног простора у том објекту зврјала празна, није донела довољно да би се показала као исплатива инвестиција.
То га је приморало да покрије вишемилионску разлику кредитом, али након што је одбијен од катарског милијардера шеика Хамада бин Абдулаха ел Танија тражио је од свог таста да заузме оштрији став према тој земљи. Епилог је да је, у гесту личне освете, Бела кућа подржала блокаду Катара од стране неколицине арапских земаља на челу са Саудијском Арабијом.
Колико у томе има истине тешко је рећи с обзиром на „крсташки рат“ који водећи амерички мејнстрим медији воде против Трампа, покушавајући да докажу да су га „Руси довели на власт“. Али не би било први пут да политичари својим ближњим крче пут кроз бизнис ледину.
У претходној америчкој администрацији, рецимо, остала је загонетка да ли је њена „љубав према Украјини“ била више инспирисана тежњом да се сузи „животни простор“ Русије, или пословним трансакцијама сина потпредседника Џоа Бајдена. Да ли што су ћерке Барака Обаме још малолетне, тек један од оних који су скидали кајмак с украјинског гасног бизниса постао је Роберт Хантер Бајден. Штавише, Украјина је постала породични бизнис Бајденових: отац Џо је решавао основна кадровска питања у украјинском руководству (ситнице на терену завршавао је амбасадор Џефри Пајет), а син Роберт ушао је у савет директора једне од највећих украјинских приватних петрохемијских компанија „Бурисма холдингс“. О каквом се „примамљивом парчету“ ради показује и податак да је 2013. компанија производила 1,8 милиона кубних метара гаса дневно.
Упада у очи још један детаљ: док је Џо Бајден упорно позивао на борбу против корупције у Украјини, власник компаније „Бурисма холдингса“, Николај Злочевски, иначе некадашњи министар екологије и природних ресурса Украјине, доведен је у везу са 23 милиона долара на лондонским банкарским рачунима које су британске власти 2014. замрзле у оквиру истраге због прања новца. Како нису пронађени никакви документи који би доказали ко је власник те суме, рачуни су одмрзнути након чега је новац пребачен на Кипар.
Породица Бајден, међутим, није се ограничила само на енергенте већ је ушла и у производњу генетски модификованих производа у Украјини, који су доскора у тој земљи били забрањени. Сада се на украјинским плодним црницама шире транснационалне корпорације које производе ГМО. Једна од њих је контроверзни Монсанто чије интересе у Украјини представља Хантер Бајден.
Брат потпредседника, Џејмс Бајден, такође је учествовао у бизнису ван граница САД. Тако је 2012. компанија „Хил интернешенел“, чији је партнер у том тренутку био он, добила посао изградње 100.000 стамбених зграда у Ираку. Председник компаније Дејвид Риктер није крио да је понуду добио захваљујући учешћу потпредседниковог брата.
За интересе крупног бизниса у Ираку везано је и име Бајденовог претходника Дика Чејнија. Како је својевремено писао „Гардијан“, компанија „Халибартон“, у којој је Чејни био председник Савета директора од 1995. до 2000, преко ћерке компаније „Келог браун енд Рут“ добила је посао сервисирања ирачких лежишта нафте непосредно после инвазије у ту земљу 2003. године.
И династија Буш вешто је комбиновала политику и бизнис. Џорџ Буш Старији активно је сарађивао са водећим нафтним актерима у свету, пре свега на Блиском истоку. Још шездесетих година арапски шеици испоручивали су нафту у петрохемијске фабрике Бушових. Када је 1975. Буш био на дужности директора ЦИА, по медијима се спекулисало да су исти ти шеици финансирали терористичке организације на Блиском истоку.
Осамдесетих, када је већ био потпредседник у тиму Роналда Регана, причало се да је Буш Старији у пословним везама са ирачким диктатором Садамом Хусеином. Паузу је направио док је био председник, али чим је завршио мандат вратио се у бизнис поставши старији саветник и један од акционара инвестиционе групе „Карлајл“, специјализоване за куповину перспективних а јефтиних компанија које би, после модернизације, биле продаване за знатно веће своте.
Што се тиче Буша Млађег, нафтним бизнисом бавио се пре свега у младости и зрелом добу, да би касније породица ставила акценат на његову политичку каријеру. Ипак је успео да до почетка своја два председничка мандата стекне лични иметак вредан између 10 и 20 милиона долара. Узгред, нема сумње да је и овде финансијска слика, као и код других бивших политичара, налик на ледени брег — оно главно је испод површине.
А да нису само Американци махери бизнис политичких игара, потврђује каријера бившег британског премијера Тонија Блера. После повлачења из политике, отворио је консултантску кућу „Тони Блер енд асосијетс“, као и добротворну фондацију. Укрстивши бизнис и функцију специјалног изасланика „блискоисточне четворке“ узимао је проценте као посредник у различитим пословима, од Израела и нафтних поља у Гази преко Абу Дабија до Гвинеје, Кувајта, Ирака, Либије. Међу клијентима су му били председници Руанде и Казахстана, као и компаније као што су „ЈП Морган“, „Кола венчерс“ и „Цирих иншуренс груп“, којима је на име консултантских уговора наплаћивао милионе фунти.
Набацивао је послове и супрузи Чери, која има адвокатску фирму „Омнија стратеџи“. Као један од њених клијената пре неколико година помињао се и албански премијер Еди Рама.
Да и нижерангирани званичници омасте брк од политике, сведочи и наш регион. На Косову и Метохији некадашњи лобисти једнострано проглашене независности Приштине ушли су у милионске послове. Како је Спутњик у више наврата писао, компанија „Енвидити“ чији је власник Весли Кларк, који је командовао снагама НАТО-а у време бомбардовања СРЈ 1999, од владе у Приштини добила је лиценцу за ископавање лигнита за производњу течног горива и гаса на територији КиМ.
А бивша државна секретарка САД Медлин Олбрајт преко своје компаније АЦМ била је заинтересована за куповину Поште и телекомуникација на Косову, али је под притиском јавности одустала од тога. Међутим, њен капитал се преко „турско-америчког“ конзорцијума сада пласира у изградњу путева на Космету, а послове те фирме води брат Хашима Тачија, Гануп. На челу тог конзорцијума, који обрће средства и на продаји струје, налази се Американац Џон Кофи, бивши заменик шефа Унмика. „Збринут је“ и некадашњи амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел, који је добио удео у послу извоза шљаке из „Трепче“.
