У писму је аутор навео да су међу примаоцима писма „службеници ЦИА и других обавештајних агенција, медији, невладине организације и међународни фондови“. Преписка, према његовим речима, „садржи доказе о томе ко је одговоран за формирање планова у земљама широм света“.
„Форин полиси“ из безбедносних разлога није навео име званичника. Међурим, лист „Комерсант“ успео је сазна да је његово име Роберт Ото; архива са његовом преписком објављена је 10. јула на сајту „Пејстбин“.
Како пише „Комерсант“, значајан део преписке су референце на чланке руских медија које су Ото и његови примаоци слали једни другима, као и објављивања на друштвеним мрежама руских политичких и јавних личности, од Алексеја Кудрина до Игора Стрелкова.
У преписци се, на пример, налази профил шефа администрације председника Русије Антона Вајноа, састављен од података из отворених извора. Неколико писама посвећено је онима који учествују на састанцима Савета безбедности Русије, као и преласку Вјачеслава Володина из Кремља у Државну думу, пише „Комерсант“.
Саговорник „Форин полисија“ који је био у преписци са жртвом хакера, назвао је Отоа (без помињања његовог имена), „можда главним у обавештајној служби за Русију у целој америчкој влади“. „Он зна више о томе шта се дешава тамо него било ко други“, рекао је он.
Стејт департмент је одбио да потврди или негира аутентичност писама и чињеницу да је дошло до хаковања.
Неки саговорници листа сматрају да иза хаковања може да стоји Русија, али други истичу да је за хаковање електронске поште Отоа могао да буде заинтересован било ко. Према речима једног од саговорника „Форин полисија“, недавно је хакована пошта најмање још једног експерта за Русију, научника из Аустралије.