Само два месеца пошто је градоначелник Београда Синиша Мали у Пекингу потписао Споразум о изградњи новог индустријског парка поред Пупиновог моста, у Београду је управо потписан Меморандум о развоју кинеско-српског индустријског парка у Смедереву.
Прве кинеске инвестиције у Србији, европском чворишту на новом кинеском „Путу свиле“, сада је већ јасно, нису биле само тренутни предмет интересовања појединих кинеских инвеститора.
Кинеско-српски индустријски парк у Смедереву простираће се на 500 хектара и, како рече српски министар привреде Горан Кнежевић, омогућиће долазак већег броја кинеских инвеститора у Србију с квалитетнијим пројектима, с амбицијом да се заједнички изађе на трећа тржишта.
То је већ квалитет више у односу на претходну привредну сарадњу са Кином, која је и до сада била за респект. Вредност инфраструктурних пројеката на којима Кина ради у Србији већи је од милијарду и по долара, а тај износ ће увећати и вредност пруге Београд—Будимпешта. Србија је тако од десет милијарди долара, које је Кина наменила за 16 земаља централне и источне Европе, већ заузела две милијарде, што је највећи појединачни износ у односу на остале земље.
Дугогодишњи дописник из Пекинга, а потом и представник министарства спољних послова, али и министарства трговине у Кини, Зоран Ђорђевић за Спутњик каже да је потписани споразум о индустријском парку у Смедереву најбољи поклон који је председник кинеског парламента Џанг Деђианг могао да донесе у Србију.
„Наши људи још нису свесни шта то значи у укупном развоју привредних односа Србије и Кине. Колико ми је познато, то ће бити први индустријски парк у Европи ове врсте. Кинези су се дуго колебали, али сада су отварањем ове зоне практично ушли у стратешку економску сарадњу са Србијом, која ће се одвијати уз велику подршку кинеске владе, која иначе увек осмисли неке стимулативне мере за своја предузећа која долазе у такве зоне организовано“, каже Ђорђевић.
Из досадашњих контаката са великим бројем кинеских фирми, Ђорђевић закључује да ће бити заинтересовани за област инфраструктуре и индустријске производње у широком спектру, од беле технике, соларних панела, енергетике, до заштите животне средине, урбанистичког уређења градова и наравно информационе технологије.
„Они ће ангажовати своје најбоље фирме које ће преко Србије практично да циљају на читаво европско тржиште, укључујући и земље западне Европе. Јер Кинези су овладали високим технологијама. Неке су раније покушавали да копирају, али су схватили да им се више исплати да то купе и да брже напредују, тако да ће донети најсавременије технологије“, оценио је Ђорђевић који је дуги низ година у Кини.
Он објашњава да Кинези имају изузетно искуство у функционисању индустријских паркова, како на основу онога што су радили у својој земљи, тако и у и иностранству. Додаје да их стратегијски пласирају у одређене земље тако да индустријске зоне имају и у Африци, Латинској Америци.
„Ово ће бити прва зона која ће циљати Европу“, наглашава Ђорђевић. Те зоне су, како описује, читави градови, изузетно лепо урбанистички уређени са свом инфраструктуром и потребним пратећим службама, а ако су производне фирме у питању, онда се гледа да то буде чиста технологија.
„Ми смо добили један изузетан пројекат и јако је битно да не пропустимо ту шансу и да кинеским партнерима одговоримо тако да и они виде свој интерес, а и ми ћемо свакако имати користи“, закључује саговорник Спутњика са богатим дипломатским искуством у Кини.
На питање да ли је Смедерево изабрано због водног пута и железаре у том граду која је у кинеском власништву, он истиче да се испоставило да је то јако добра локација пре свега због Дунава и близине великих коридора. „Њима је јако битно да имају обезбеђен транспорт робе која ће се ту производити, а наравно да је железара допринела лоцирању Смедерева. У почетку Кинези ће долазити мало опрезно и стидљиво, али је изузетно добро што ће те фирме имати гаранције обе владе. Њима је то и требало“, истиче Ђорђевић.
Добили смо изузетну прилику и да се ми покажемо и да практично уђемо у Европу са Кинезима, поготово са робом за коју они у ЕУ имају неке квоте, објашњава саговорник Спутњика, наводећи пример соларних панела. Ако се они производе овде и 51 одсто су српски производ онда неће имати ограничење. Биће ту и фабрика које ће своје предимензиониране капацитете моћи да изместе овде и да производе оно што пролази на европском тржишту, објашњава Ђорђевић.
На питање, да ли најновији договор може да поквари план о индустријском парку код Пупиновог моста, који би се углавном односио на агроиндустријски комплекс, он одговара: „Рекао бих апсолутно не“.
„Биће сигурно различито конципирани. Овај у Смедереву ће бити више индустријски, има и наговештаја да ту буде и слободна царинска зона, где би кинеска роба могла ту да се складишти за даљи транспорт, од чега бисмо ми такође имали користи. А то што је градоначелник потписао је такође изузетно значајно и сигурно се неће дуплирати капацитети и једно другом неће сметати. Напротив“, истиче Ђорђевић.
Он заправо објашњава да ће један другог стимулисати, јер ће се размењивати и преносити искуства. Ако буду задовољни они у Смедереву и они код Пупиновог моста, то ће пренети својим пријатељима. А када зараде, они ће реинвестирати и привући и друге. Тај њихов пословни лоби је такође врло моћан и ту се искуство преноси, објашњава Ђорђевић који се донедавно у министарству трговине бавио економском сарадњом двеју држава.
Србију ће тако на јесен сустићи послови на оснивању две економске зоне. О Српско-кинеском индустријском парку у Смедереву бринуће посебно формирано заједничко предузеће. Од септембра ће кренути рад на папирологији, а по речима Кнежевића, већ у 2018. ће почети да функционише један део парка.
У исто време ће бити речи и о оснивању специјалне заједничке руско-српске економске зоне у Србији за руске високотехнолошке компаније.
Потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин је то најавио током недавног међународног економског форума у Санкт Петербургу. О тој зони ће се конкретно разговарати на јесен на седници Руско-српске међувладине комисије.
