Годинама смо далеко од евентуалног почетка експлоатације руде бакра и злата из нових налазишта у околини Бора, а о њиховим значајним потенцијалима вести стижу тек с времена на време. Тако је и са овим најновијим, истраживањима канадске компаније „Невсун рисорсиз“, која према непотврђеним сазнањима медија тврди да се у тони руде у борском крају налази чак двоцифрен постотак бакра.
Ово није први пут да се пише о истраживањима са таквим резултатом у рејону „Чукару пеки“, као ни о проналаску „златне жице“, лежишта са више од пет грама злата по тони руде. Такође, није спорно да је такозвана тимочко-магматска зона богата рудним благом, па била предмет интересовања више иностраних компанија, међу којима и једне од највећих на свету у том послу, италијанске „Рио тинто“.
На истраживачком пројекту „Тимок“, односно „Чукару пеки“, у неколико последњих година поред актуелног канадског Невсуна били су ангажовани и амерички „Фрипорт Мекморан“ и такође канадски „Резервоар минералс“. Да се и за истраживачку позицију бију битке, указује податак да је такође канадска компанија „Лундин мајнинг“ била заинтересована да од компаније „Фрипорт“ купи 55 одсто акција такозваног „горњег лежишта“, али ју је по принципу права прече куповине претекао „Невсун“.
Још пре годину дана у истраживања на „Чукару пеки“ било је уложено 60 милиона долара, а како је пре месец дана на Европској конференцији о рударству и геолошким истраживањима у Београду изјавио министар рударства и енергетике Србије Александар Антић, исто толико инвестиција у истраживања се очекује и ове године.
Поред 250 експлоатационих поља, у Србији у овом тренутку постоји и више од 110 истражних. То, као и вредност најављених улагања јесте, сматра Антић, веома озбиљан број за једну релативно малу државу и доказ да у Србији данас у тој области раде озбиљне компаније.
У осврту на вест да је компанија „Невсун“ окончала истражне геолошке радове у околини Бора, некадашњи државни секретар у министарству рударства Златко Драгосављевић, данас професор Факултета примењене екологије „Футура“, за Спутњик каже да ће и у случају најповољнијег сценарија за евентуално отварање рудника и почетак експлоатације бити потребно најмање неколико година.
Он напомиње да се тек крајем ове године може очекивати почетак даљег истраживања два рударска ископа, што је неопходно да би се дошло до рудног лежишта. Тек додатним рударским радовима могу бити потврђени подаци до којих се дошло досадашњим геолошким истраживањима — а само они ће, каже Драгосављевић, трајати две године.
Потом следи израда елабората о резервама, који треба да буде одбрањен пред државном комисијом, и добијена потврда ресорног министарства о квалитету и квантитету резерви и ресурса, истиче наш саговорник. Тек потом, како објашњава, инвеститор ради студију изводљивости и главни пројекат експлоатације налазишта. Зато је тешко предвидети колико година ће бити потребно, и под најповољнијим околностима, да се стекну услови за почетак експлоатације новог налазишта.
Остаје питање хоће ли руду овога пута вадити Канађани, а прерађивати Кинези, који су недавно били у посети РТБ Бор.
„Технологија и копови које смо видели оставили су јак утисак на нас. Зато се надам да ћемо остварити успешну сарадњу са РТБ Бором, на обострану корист“, рекао је том приликом Чен Зе Лу, генерални директор кинеске компаније „Хунан голд груп“ која се бави инвестирањем, експлоатацијом злата и бакра и производњом и пласманом сродних производа.
На питање има ли Србија разлога за страх да ће се њеном „златном жицом“ окористити други, а она остати без ресурса, Златко Драгосављевић наглашава да компанија која евентуално и добије лиценцу за експлоатацију минералних сировина не постаје аутоматски и њихов власник.
„Питање власништва над минералним сировинама је јасно дефинисано Уставом Републике Србије — према њему, држава је власник свих минералних сировина“, наглашава некадашњи државни секретар за рударство и геолошка истраживања у Министарству енергетике и рударства.
На основу студије о изводљивости и главног пројекта експлоатације, држава је та која дефинише који је то годишњи обим сировине који се може експлоатисати, истиче Драгосављевић и додаје да је на основу укупних резерви назначених у пројекту и утврђене годишње експлоатације јасно колико ће све то трајати.
Директну корист, објашњава он, држава има од накнаде за геолошка истраживања у првој фази, а у другој од накнада за експлоатацију минералних сировина. За експлоатацију руде бакра и племенитих метала, рудна рента износи пет одсто од прихода за продате сировине, наводи Драгосављевић и напомиње да се она директно уплаћује у буџет Србије. Од тога, половина остаје у државној каси, а друга половина припада локалној заједници на чијој се територији експлоатише сировина.
„То је оно што држава има као директан бенефит од експлоатације минералних сировина — услови су исти без обзира на то да ли експлоатацију обавља компанија с домаћим капиталом, или иностраним“, истиче Драгосављевић у разговору за Спутњик.
Он додаје да је ту и индиректна корист од запошљавања људи, плаћања пореза, доприноса, активирања других привредних потенцијала, коопераната…
И професор на Рударско-геолошком факултету у Београду Божо Колоња сматра да нема опасности да нам се измакну ресурси, поготово ако држава буде одговорно радила свој посао.
„Рударство је такав бизнис, поготово кад су у питању велики капацитети. Тако се то ради и у Аустралију, Јужној Америци, Чилеу, Перуу, и то првенствено кад су у питању бакар и злато. Све зависи од државе, која треба да води рачуна да у том послу нађе свој интерес“, каже Колоња за Спутњик.
Како је недавно рекао правни саветник Геолошко-рударске асоцијације Србије (ГРАС), Милан Париводић, „нећемо никада исцрпити чврсте минералне сировине из земље, јер их је све више што се дубље копа“.
Нема, дакле, опасности да ће једна генерација исцрпити рудне потенцијале Србије — само је питање колико смо способни да их искористимо.
Рударство као једна од базних индустријских грана, како је то приметио министар Антић, може да покрене развој целе државе. Србија сада, по свему судећи, заиста и улаже доста енергије у развој рударства, с идејом да оно директно допринесе расту БДП-а.
Уосталом, кад год је код нас рударство било развијено, још од доба Немањића, када су га развијали Саси, била је развијена и Србија.
