Стручни тим компаније у Калифорнији, где између осталих седе и Руси, одушевљен је доприносом српског стручњака, коме овај посао није донео само славу у свету информатике, већ и новац — око кога се, на крају крајева, читава прича и врти. Бајић за Спутњик, међутим, каже да му новац није основни покретач, већ ентузијазам, али и чињеница да учествује у нечему што „полако мења свет“.
„После робне размене, племенитих метала и новца какав познајемо, људи су одбијали да прихвате платне картице — а сада су нам оне главно средство плаћања. Криптовалуте имају будућност, само је потребно време да то схватимо“, каже Бајић за Спутњик.
„Када сам са оцем дошао у маркет у време када су почеле да се користе платне картице продавачица му је дала да у апарат укуца све што треба, да га он користи, јер се она боји апарата, плаши се да не погреши… А данас их сви користимо. Сада су стигле криптовалуте, свет се окренуо интернету, сви чим устанемо гледамо Фејсбук, Месинџер, гледамо шта се дешава, читамо новине… Папирне новине ускоро ће изумрети. Дошло је и до потребе за новим валутама, пре свега како би се смањио утицај банака у монетарном свету“, објашњава Бајић.
У време председничке кампање у САД, када је било јасно да Доналд Трамп има шансе да победи, на Вол Стриту је порасла продаја криптовалута — саговорник Спутњика објашњава да се јавила сумња у вредност долара. Питали смо га зашто брокери нису куповали швајцарски франак или неку другу валуту, као и зашто криза у Европи није појачала вредност криптовалута.
„У Америци влада другачија култура, другачији начин размишљања. Они живе у променама, живе амерички сан, раде оно што воле, оно у шта верују. Сви остали, а посебно Европљани, конзервативнији су и теже прихватају промене. Тамо су људи навикнути на то, организације и компаније било какве промене на тржишту, које су данас веома честе, могу да истрпе, људи су навикли на те ствари. Ако се у Европи деси мало већа промена, људи буквално не могу да се снађу“, каже Радован Бајић.
У разради клаудкојна примењује се револуционарна технологија заштите, која замењује досадашњи блок-ланац који се иначе користи у криптовалутама. Нова технологија зове се РАИДА — реч је о независном низу администратора који га одржавају. У свету постоје 24 сервера који не знају један за другог, њихове локације, ни технологије на којима се заснивају, што је изузетно важно због безбедности система. Корисници само треба да запамте своју шифру и клаудкојн могу и преко телефона да конвертују у другу валуту, или њиме пазаре на интернету.
Највећи конкурент клаудкојну тренутно је биткојн, који се умножава различитим радњама, односно операцијама на мрежи. Међутим, валута у чијем усавршавању је учествовао наш саговорник наћи ће се и на берзи — моћи ћемо да је купимо или продамо и тако зарадимо, а вредност ће јој одређивати понуда и потражња.
„Тренутно су три велика конкурента на тржишту клаудкојн, етернеус и биткојн — а који ће постати највреднији, то ће рећи тржиште. Навијамо за нашу технологију која је међу првих десет у свету. ’Пејпал‘ је у преговорима са нашим оснивачем, професором информатике из Калифорније Шоном Вордингтоном, да се клаудкојн призна као средство плаћања. Дакле, сада можете да купите нешто на интернету и да платите клаудкојном. То је велики помак. Ипак, све зависи од институција као што је Светска банка. Она тренутно не признаје криптовалуте, зато што би то смањило велики утицај свих банака у свету. Неће постојати више потребна за конверзијом, банке на њој неће зарађивати“, истиче наш саговорник.
Он додаје да ће то у великој мери зависити од људи који седе у Светској банци, односно од тога колико су далековиди. Стручни тим клаудкојна у Калифорнији верује да њихова виртуелна валута има будућност. „Има људи који су заинтересовани, људи који буквално почињу да лобирају да криптовалуте буду признате као званичне, да се одабере неколико које могу да се користе у целом свету“, каже Радован Бајић.
Иако је постао буквално светска звезда на пољу криптовалута, осим оних који су га појединачно звали да честитају и питају како да обезбеде своје клаудкојне, није му се обратила ниједна компанија или званична институција у Србији која би могла да буде заинтересована за овај систем и његово знање.
„Можемо да се вратимо неким епохалним открићима као што је струја. Такође је Србин био креатор тога и преноса свих података, ово је само наставак. Тесла је почео да ради у фабрици која је видела његов потенцијал и почела да финансира његове патенте. Овакве патенте могу да почну да финансирају пре свега финансијске институције, јер је то нешто што је њима блиско“, истиче Бајић.
Будућност криптовалута је и у рукама држава, ако оне нађу своју рачуницу и интерес, „невидљиве валуте“ ће моћи да уђу у трку са традиционалним средствима пословања и плаћања.
О криптовалутама се све више говори и на истоку. Иако немају званичан статус у Руској Федерацији, у Думи последњу пола године ради Комисија за регулисање њиховог тржишта, а председник Казахстана Нурсултан Назарбајев предложио је током говора на Економском форуму у Астани да се светска економија спаси од валутног рата уз помоћ стварања глобалне криптовалуте.
Паметан, вредан и приметно скроман, наш саговорник, кад већ није интересантан домаћим финансијским институцијама, сигурно ће постати интересантан светским компанијама, које већ деценијама узимају најбоље из Србије… Зар не?!
„Не. Апсолутно немам намеру да одлазим из земље. Уосталом, када радите на интернету, можете да будете било где“, каже на крају разговора за Спутњик инжењер Радован Бајић.
Прочитајте још:
